Veoma malo pisaca u Srbiji se može pohvaliti da je prodajom svojih knjiga obezbedilo pristojnu egzistenciju. Većina njih prinuđena je da se bavi i drugim poslovima kako bi preživeli.Rečenica „Nema leba od književnosti“ postala je uobičajena. Inicijativa 40 pisaca, književnih kritičara i urednika da im Ministarstvo kulture pomogne da dobiju stipendiju od 60.000 dinara mesečno nije urodila plodom. Pojedinci pokušavaju da konkurišu u inostranstvu jer je tamo situacija znatno bolja. Nekima je to i uspelo, poput Vladislava Bajca, Igora Marojevića i Dragana Velikića.Neozbiljna ponuda- Roman se piše, u proseku, godinu dana. Mesečna stipendija bi trebalo, dakle, da bude 1.500 evra, ako bi se pisac ugovorom obavezao da ne pije, ne puši, da se ne luksuzira putujući po inostranstvu, da jede leba i masti sa alevom paprikom i da ne pomaže osirotele roditelje u selu. Ali, nema nikog da ponudi takvu stipendiju, a verujem da nijedan ozbiljan pisac ne bi pristao na ove uslove - kaže čuveni književnik Ljubivoje Ršumović.
On ističe da zapravo nikada i nije bilo bolje stanje kada je reč o piscima kod nas:- U Jugoslaviji se nije moglo, pa se ni danas u Srbiji ne može živeti samo od pisanja. Momo Kapor, jedan od najpopularnijih pisaca, živeo je od slikanja. Duško Radović je jedan od najboljih pisaca, pa nije mogao da živi od pisanja. Bio je petao koji svako jutro kukuriče sa Beograđanke budeći nas svojim duhovitim rečima i mudrim savetima.Svetli primeriIstini za volju, ima u Srbiji onih koji mogu da se bave samo književnošću, ali tek kada njihovo delo zaista zavredi pažnju čitalaca.- Radio sam sve moguće poslove dok sam pisao svoj prvi roman. Ipak, taj prvi mora biti dovoljno prodavan da biste mogli da nastavite ka drugom. Sada mogu da priuštim da živim samo od pisanja. Vrlo je bitno to što imam saradnju s ozbiljnom izdavačkom kućom - ističe Dejan Stojiljković.
Fond „Borislav Pekić“NI ONI VIŠE NE STIPENDIRAJUFondacija „Borislav Pekić“ već dve godine ne dodeljuje stipendije piscima za roman u nastajanju. Izdvajano je po 30.000 dinara po književniku, a Fond je formiran 1992, na inicijativu Ljiljane Pekić, supruge proslavljenog pisca.
ParadoksSRBI PLAĆAJU STRANE PISCEUdruženje Krokodil pokrenulo je krajem 2012. rezidencijalni program „Kuća za pisce“ u Beogradu. U njemu su do sada učestvovali književnici iz jugoistočne Evrope, Nemačke, Švedske i Francuske. Zanimljivo je da ova organizacija stipendira strane pisce sa 800 evra i smeštajem u prestonici kako bi završili svoja dela, dok književnici iz Srbije ne mogu da konkurišu.
ČINJENICESrbijo, ugledaj se na ove zemlje- 5.000 evra po piscu daje Crna Gora, uz obavezan tromesečni boravak u zemlji- 130.000 evra Hrvatska izdvaja na godišnjem nivou za stipendiranje pisaca- 431.510 evra godišnje Slovenija dodeljuje piscima i ilustratorima- 2.000 evra mesečno u Nemačkoj, uz plaćen stan, dobijaju književnici
