Goran Cvijanović, gost 19. internacionalnog TV festivala, svoju slavu potvrdio je i u Baru. Oduševio je i često do suza nasmejao publiku dok je podsećao na zanimljive detalje iz života. Tako je ovaj proslavljeni glumac u bogatoj karijeri samo triput glumio lik svojih godina."U vreme kada sam počinjao, glumci su imali drugačiji status. U prvom filmu „Crvena zemlja“ zaradio sam toliko novca da je majka mogla da kupi „fiću“. Posle toga nikad nisam ostvario ni za „fiću“. Na primer, Gidra, Smoki, Bata su dobili po devet miliona, a „audi 80“ je koštao šest-sedam miliona dinara. Odavno nije tako", počeo je priču Cvija.
S obzirom na to da tranzicija još nije završena, hoće li biti nastavaka „Mileta protiv tranzicije“?Serija je naišla na dobru reakciju. Napravili smo oko pedeset epizoda za četiri godine. Produkciju je finansirala američka firma koja upravlja parama od duvanske industrije, a raspolaže sa 50 miliona dolara godišnje za razvoj demokratije i slobodnih medija. Tako da sam u stvari strani plaćenik, a bio sam na putu da postanem nacionalni junak. To je otkrio moj drug pre tri meseca. Bio sam šokiran. Kada je odlučivano kome će se dodeliti novac, presudio je advokat koji je imao ugovor sa američkom firmom, a s druge strane učestvovao u izradi Zakona o medijima u Srbiji. Ne znam šta da mislim i da li nastavljati. Iza ove priče je niz imena javnih ličnosti koje su uticale na to kome se daju pare. Ko je, a ko nije pogodan.
Uloga Šojke u „Sivom domu“ vam je, nesumnjivo, obeležila karijeru?- Imali smo dobru ekipu. Donka Špiček, urednica redakcije Dečjeg programa, smatrala je da je najpravednije da tekst Gordana Mihića režira reditelj kojem je to prvi film. Posle toga se pojavila čitava generacija dobrih glumaca, poput Lauševića, Lečića, Karadžića... Mislim da smo dugo, možda do „Montevidea“, čekali na takvu plejadu.
Kasnije nikad više niste glumili negativce?- Da, to je stvarno čudno. Pokušavale su neke produkcije iz Italije, pojavio bih se na probnom snimanju, ljudi me vide i oni kažu „Dobro, ajte vi kući. Hvala“. Ali, kad sam pročitao taj tekst, došao sam u pozorište i rekao „Ljudi, ja treba da platim nekome da dobijem ovaj lik“, jer je tekst toliko dobro bio napisan.
