U horu Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta", koji gostuje u Beogradu, nastupaju Srpkinje, Hrvatice, Bošnjakinje... Da smo i na tren mislile o tome ko je koje vere i nacije, nikada ne bismo bile u ovom društvu.
"Tri devojke zbor zborile, oj,oj, oooooj", odjekuje srpska starogradska pesma holom jednog beogradskog hotela. Pevaju je članice hora Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" iz Splita. Raspoložene, nasmejane, vedre, uvežbavaju program uoči dva beogradska koncerta. I ne bi bilo nimalo čudno što članice srpskog pevačkog društva pevaju stare srpske pesme da gotovo polovina nisu Hrvatice, Bošnjakinje, Mađarice, Makedonke...
"Ma, mi smo vam, pre svega, Dalmatinke i Splićanke", uglas, "horski", prekidaju glasno razmišljanje."Da smo i na tren mislile o tome ko je koje vere i nacije, ne bismo bile ni u Društvu ni danas ovde u Beogradu", nastavljaju Nevenka Radić i Esma Cicmilović, vedre sedamdestšestogodišnjakinje, najstarije članice hora.
"U srpski hor dovela nas je ljubav. Ona istinska. Prema čoveku, pesmi, druženju, izletima, putovanjima..."Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ u Splitu, tvrde, širom otvara vrata svakom ko dolazi otvorena srca.
"Nama koje nismo Srpkinje odmah je bilo jasno da je tako", tvrdi Olga Barbir, dirigentkinja i umetnički direktor hora. "Da nas domaćini nisu lepo, toplo, ljudski dočekali, ne bismo se ni zadržale. A većina nas je u horu od njegovog osnivanja februara 2009. godine. Pevamo, čuvamo i, ponekad, otimamo od zaborava, pre svega, stare izvorne srpske pesme. Nije nam ni ekavica u većini pesama problem. A i zašto bi bila? Punog srca i srećne slavimo Svetog Savu, krsnu slavu našeg hora. Sve uz sveću, vino i žito i kolač koji osvešta sveštenik."
Tu su i nezaboravna vesela druženja na probama, jednom sedmično."U teškom vremenu koje je posle rata zarobilo duše mnogih, mi smo primer da se može živeti zajedno, jedan s drugim, a ne jedan pored drugog", pridružuju se razgovoru Ana Lunić i Velinka Ivanov. "Iz naše zajedničke pesme izrodila su se prijateljstva, prava, iskrena, koja, sigurna sam, ništa ne može da prekine. Kad biste samo videli naše probe. Pesmi i razgovoru nikad kraja. A ni gozbi. Uvek neka od nas donese ponešto da se počastimo, da popijemo. O tome se priča po Splitu, i kako trajemo tako je sve više zainteresovanih da nam se pridruže."
Ne skrivaju ove dame da im je trenutno najveća želja da im se pridruži više mladih. Njih je trenutno 24, ali najmlađa članica je četrdesetogodišnja Julija Kolundžija Tunić.
"Naše članice koje nisu Srpkinje zaista su došle otvorena srca", kaže Momčilo Rusić, predsednik SKD „Prosvjeta“ u Splitu.
Ima, međutim, još predrasuda koje mnoge sprečavaju da prekorače prag prostorija Društva. Neke naše divne članice otišle su, jer nisu mogle da istrpe pritisak što pevaju u srpskom horu. Ali, posle našeg prvog nastupa na splitskoj rivi, 9. maja prošle godine, na proslavi Dana Evrope, kada su nas građani pozdravili ovacijama, a iz publike se nije čuo nijedan zvižduk ili povik, verujem da se mnogo toga promenilo. I verujem da ide nabolje. Od tada smo nastupali još tri puta u Splitu, na otvorenom, i svaki put je bilo bez i najmanjeg incidenta. To rađa nadu i ohrabruje.
U prilog boljoj budućnosti i razumnijim vremenima, Rusić naglašava da veliku podršku Društvo dobija i od Ive Baldasara, gradonačelnika Splita. "Neka njegova pomoć i rad našeg hora budu početak srpsko-hrvatskog mementa u Splitu, Hrvatskoj, Srbiji. Ali, neka ne budu samo obično prisećanje na lepo što smo nekad imali, već temelj za buduće dobre veze", poručuje Rusić i ulazi u autobus gde ga nestrpljivo očekuju članice hora. Prvo odlaze da posete Kuću cveća, zbog onih starih dobrih vremena...
(Novosti)
