BEOGRAD - Nagrada Vukove zadužbine za oblast nauke za 2014. pripala je Sonji Petrović za knjigu "Siromaštvo u folklornoj tradiciji Srbije od 13. do 19. veka: prilog proučavanju narodne kulture" u izdanju Albatros plus, dok je Bojanu Otaševiću nagrada iz oblasti umetnosti pripala za izložbu "Razgovori sa prijateljima" u Narodnom muzeju u Kragujevcu.
Na današnjoj 27. skupštini Vukove zadužbine uručene su zahvalnice dobrotvorima i novinarima koji prate program Zadužbine - Veri Kodev iz Tanjuga i Zoranu Radosavljeviću iz Politike. Odbor za dodelu nagrade iz oblasti nauke, koja je radila u sastavu: Slobodan Grubačić (predsednik), Dinko Davidov, Nada Milošević Đorđević, Predrag Piper, Boško Suvajdžić, Ljubinko Radenković i Miloje Vasić u obrazloženju odluke je navela da knjiga Sonje Petrović predstavlja "jedinstven naučni doprinos proučavanju teme siromaštva a time istraživnaju srpskog i južnoslovenskog folklora i narodne kulture".
"Temu siromaštva autorka je obradila ozbiljno i studiozno", smatra žiri, "na veoma širokom folklornom, etnografskom i istorijskom činjeničnom materijalu, koristeći, pri tome, savremene teorijske pristupe različitih disciplina: folkloristike, nauke o književosti, društvene istorije, kulturoloških studija i antropologije".
Prema njihovoj oceni svaki tip siromašnih predstavljen je najpre u istorijskom i etnografskom kontekstu a onda su njihovi likovi protumačeni u različitim folklornim žanrovima, da bi se na kraju uspostavile odgovarajuće paralele.
Odbor je zaključio da je knjiga inovativna po tome što se prvi put u srpskoj folkloristici sistematizuju grupe siromašnih, osiromašenih, u biti socijalno marginalizovanih slojeva a zatim i tumače folklorni motivi vezani za njih. Reč je o fenomenu koji je do sada bio malo poznat ili potpuno nepoznat.Odbor za dodelu nagrade u oblasti umetnosti, kojim je predsedavao Draško Ređep, a članovi su bili Đorđe Malavrazić, Sreto Bošnjak, Brako Zlatković, Saša Milenić i Miroljub Todorović većinom glasova je nagradu dodelio Otaševiću za koga je rečeno da u njegovom slikarstvu ljudsko lice nije samo nepresušni objekat posmatranja u poznato andrićevskom smislu vec istovremeno u bezmernoj uzajamnosti, razgovor čula i ćutanja, likovno tako rečitih.U obrazloženju se navodi da je Otašević sada, kako se odavde čini, u zenitu svoje i inače izbirljive, posuvraćene logike smisla. Kada se iznenada na jednoj njegovoj slici zavijori zeleni pram, vrtoglavica i jeste jedino ostrvo neprekidne, erotske vrteške novog smisla, onog koji je hrabar, aktuelan, harizmatičan.
