U detinjstvu je maštao da postane slikar ili fotograf. Kad je uzeo gitaru i ovladao akordima, shvatio je da je to najuzbudljivija stvar i da je to njegovo životno opredeljenje. Za Vlatka Stefanovskog, koji je nastupio na 13. internacionalnom džez i bluz festivalu u Kikindi, muzika je kraljica umetnosti jer je apstraktna.- Muziku ne vidite, ali možete snažno da je osetite. Umni ljudi tvrde da ceo kosmos počiva na matematici. Slažem se da kosmos može da se svede na formule. Međutim, jedina stvar koja ne počiva na matematici jesu ljudske emocije. U ljubavi nema matematike.Zašto je Balkan za vas neiscrpan izvor inspiracije?- Dinamika ovih prostora me inspiriše. Sudbinski sam vezan za Balkan. Ovde stalno ima neka njiva da se preore, neko đubre da se sakupi i baci u kontejner. Nedavno sam pročitao fascinantno delo Ive Andrića „Na Drini ćuprija“. Produbio sam svoja znanja o Balkanu. Kad bi sve bilo monotono, predvidljivo i relativno lako, tu ne bih imao šta da tražim.Da li ste zadovoljni karijerom u prvih 40 godina?- Ni sam ne mogu da se načudim kad je to vreme prošlo i šta sam sve uradio u jednoj velikoj zbrci od putovanja, upoznavanja, snimanja... Razmenio sam telefonske brojeve s milion ljudi. Sebe ne doživljavam kao velikog gitaristu. Karijeru ne računam od grupe Leb i sol, već od sastava Breg. Svi članovi su bili stariji od mene. Lider tog avangardnog benda bio je čuvenu klavijaturista Miki Petkovski, koji je kasnije svirao u Smaku i grupi Leb i sol. Bilo bi sjajno kad bi se Breg ponovo okupio i realizovao album koji nikad nismo snimili.Kako biste objasnili značenje reči seir, kako se i zove vaš aktuelni album?- Za mene seir znači ciničan, pasivan pogled prema ostatku sveta. Ne živi se od nostalgije i maštanja. Ljudi se iz petnih žila trude da ostanu normalni, a civilizacija, društvo, mediji užasno su se ubrzali. To sve deluje na naše nerve. Nismo programirani za takvu brzinu informacija i kretanja. Sreća nije stanje. To su trenuci ispunjenosti da vam ne ide tako loše. Ako ne tražite previše, imate dovoljno. U suprotnom, stalno ste gladni.
SećanjeLALA KOVAČEV BIO JE MOJ GURUPrvi put sam nastupio u Kikindi, rodnom gradu mog džez gurua Branislava Lale Kovačeva, čoveka velikog srca i neizmernog talenta. Saradnja i druženje s njim bili su izvanredni. Sudbina je htela da na ovoj sceni nastupim samo dva dana nakon što je održan koncert Lali u čast. Drago mi je što će, kako su mi domaćini preneli, posthumno dobiti Godišnju nagradu opštine Kikinda.
