Entoni Dambrozio je kolumnista i pisac koji je svojom serijom članaka "Varanje je puno više od seksa" privukao veliku pažnju javnosti, a sada je sa svetom podelio nešto još ličnije - ljubavno pismo koje je napisao svojoj bivšoj ženi.
"Mojoj bivšoj,
Nikad nisam zamišljao da ćemo ti i ja, od svih ljudi na ovom svijetu, doživeti ovakav poraz kao što jesmo. Kroz godine smo stvorili prekrasne uspomene. Zajedno smo se popeli skroz do vrha, samo kako bi se poskliznuli i pali čim smo dospeli tamo. I iako sam tome najviše ja pridoneo, toliko sam se jako pokušao pridržati za tebe... Moje srce je slomljeno u milion komada. Na kraju sam shvatio da nas ne mogu spasiti. Nisam mogao da poništim ono što sam učinio, pa te puštam da pronađeš pravu sreću za sebe. Sve što sam želeo je porodica. Sanjao sam kako ću se zaljubiti u divnu ženu, oženiti, napraviti prekrasan dom i jednog dana dobiti mali zamotuljak naše sreće.
Verovatno ni ne treba da naglasim da si mi upravo ti taj san napravila realnim, zapravo si mi pomogla da ga u velikoj meri ostvarim. Ništa nisam želio više od toga da budem najbolji muž, romantičan ljubavnik, nesebičan za našu porodicu i jednog dana - najbolji tata.
Naš odnos nije bio savršen, ali sam te toliko voleo...Od svih stvari koje sam želio, ništa od toga nisam mogao zamisliti bez tebe. Naš zajednički život bio je kao Diznilend. Bezbrižno smo trčali kroz zabavni park koji nazivamo život. Držali smo se za ruke, smejali, plakali, voleli, zadivljeni i zaprepašteni svime što smo prolazili. Bili smo deca sa snovima i zajedno smo razmišljali o danu u kojem će se svi oni ostvariti. S vremenom, vrtuljak se prestao okretati. Muzika se utišala, svetla ugasila i naše magično putovanje prekinuto. Ti si otišla. Odjednom, sve što mi je pre bilo poznato o životu postalo je strano. Bio sam izgubljen bez tebe. Sve što mi je ostalo su moje uspomene i snovi o nama za koje sam znao da se nikad neće ostvariti. Postoje neke stvari koje ti nikad nisam imao priliku reći...Svaki put kad sam te nazvao, veselio sam se što ću čuti tvoj glas. Ti bi rekla "hej" nevinim glasom punim ljubavi. I to se nikad nije promenilo.
Uvek me je podsećao na početke naše veze i sve razloge zbog kojih sam se zaljubio u tebe. Ko bi pomislio da nešto takvo može biti toliko moćno? To te činilo jedinstvenom. Sećaš se koliko si puta vikala na mene "zašto te gledam", a ja bih se smejao ili ljutio na tu drskost koju imaš u sebi. Znaš što? Gledao sam te jer sam mislio da si najlepša stvar na svetu. Nije me bilo briga što imaš na sebi, imaš li šminku... Gledao bih te i izgubio se u tvome osmehu. Sve mane koje si sebi pripisivala sam voleo - kad bi se gledala u ogledalo i uvlačila stomak, kako si analizirala svaku našu sliku i terala me da brišem one na kojima nisi dobro ispala - 90 odsto njih, kako bi nervozno koračala kad bi bila uznemirena. Primetio sam sve. Ali sam to i voleo.
Sećaš li se Dana zaljubljenih u Atlantik sitiju i onog odvratnog hotela koji smo dobili s krevetom na koji nisi htela ni sesti. Skakala si po sobi kao manijak pre nego si se napokon izmorila i zaspala. Seo sam kraj tebe i gledao te dok spavaš, razmišljajući o tome kako ću te oženiti jednog dana. Izgledala si tako smireno i podsetila me na to da sam te dužan čuvati.
Zatim je tu ono toplo poslepodne u junu. Najduže putovanje s posla u mom životu. Tvoj sam prsten čuvao već tri nedelje u plavoj kutijici iz Tifanija zamotanoj s crvenom mašnom. Želeo sam da te pitam da provedeš ceo život sa mnom i više nisam mogao čekati. Svaki put kad sam ga pogledao, setio sam se trenutka u kojem sam te prvi put ugledao.
Razmišljao sam o tome kako smo još uvek deca koja nemaju ništa osim jedno drugo. Razmišljao sam o našim snovima i kako sam spreman voleti te do kraja života. Pomogla si mi da postanem muškarac, a prsten je bio samo znak potvrde toga koliko te cenim. Bio sam tako nervozan na plaži, dlanovi su mi se znojili, srce lupalo. Nakon što sam kleknuo u pesak, sećam se izraza tvog lica. Sunce je zalazilo, tvoja je kosa plesala na vetru, čuo sam valove iza sebe. Nikad neću zaboraviti kako si mi rukom prekrila usta i rekla "da".
To me vodi do dana našeg venčanja. Bio je to najsrećniji trenutak mog života, kad sam ti stavio prsten na ruku - bio sam siguran da s nje nikad neće sići. Veselio sam se tom trenutku 27 godina mog života, no nisam ni sanjao da će biti tako savršen. Sve je bilo i lepše nego što sam ikada mogao zamisliti, ništa se nije moglo uporediti s mojim uzbuđenjem što ću postati tvoj suprug.
Sve me zadivilo - crkva, ljudi, kamera, muzika, ti. Nas dvoje, tinejdžera koji su se sreli pre osam godina bez ideje o životu, ljubavi i gde će nas sve odvesti. Izgradili smo svoj život, karijere, dom i došao je red na to da postanemo porodica. Čekao sam te na oltaru prepun emocija i samo sam želio držati te za ruku do kraja života. Bila si moj najbolji prijatelj, hteo sam ti dati sve najbolje.
Ponekad, ipak, treba prihvatiti ono neočekivano. Naši se svetovi moraju raspasti kako bi ih opet sastavili onakve kakvi trebaju biti. Ništa mi na svetu nije važnije od tvoje sreće i to što sam te imao u svome životu mi znači sve.
Naši su životi krenuli različitim putevima, ali nikad nam ne mogu oduzeti uspomene koje smo delili. Što se mene tiče, ja sam srećan. Našao sam svoj mir. Nikad nisam imao toliko posla, pronašao sam novu strast za pisanje i ponovno izgrađujem svoj život iz milion komadića. Još sanjam o svojoj porodici. Još sanjam o svom detetu.
Naravno, još sanjam kako ću se zaljubiti i biti srećan.Još uvek sam onaj isti Entoni kojeg poznaješ, a istovremeno sam posve različit. Vidiš, puno ljudi na svetu žive s mržnjom u sebi. Isti ti žive sa strahom i ljutnjom. Ja nisam jedan od njih. Razočaran sam što svoju bajku nismo napisali do "happy enda", ali nikad neću biti ljut. Nikad te neću mrzeti niti ću ikad lagati o svojim osećajima. Bog mi je dao jedinstvenu priliku da volim. To me je u brojnim stvarima naučilo o životu i dalo mi je uspomene koje ću zauvek ceniti.
Kako bih mogao biti besan na to? Tvojim roditeljima, sestri, baki i dedi, teti i ujaku - reci im da sam ih volio kao da su moji, i da mi je žao što nisam ispunio njihova očekivanja. Znam koliko te vole. Znam kakvog su muškarca želeli za tebe i Bog zna da sam napravio sve što sam mogao da budem takav.
I napokon, tebi. Žao mi je zbog svega čime sam te povredio. Više od svega sam želeo provesti večnost kraj tebe, želeo sam ti dati sve na svetu. Nažalost, nisam uspeo. Da sam onda znao ono što znam sada, držao bih te čvršće tokom našeg prvog plesa i odabrao bih pesmu koja ne bi nikada završila.
Nisam savršen i ne treba mi da drugi misle kako jesam. Grešio sam, napravio sam stvari na koje nisam ponosan, odluke koje bih rado promenio da mogu. Ali volio sam nekoga sa svakim komadićem svog tela, sa svakim otkucajem svog srca, sa svakim centimetrom svoje duše. Nije bilo savršeno, ali volio sam sa svime koliko sam mogao, na način da je tvoje sreća bila moja. Na tome sam zahvalan.
Jednom sam ti rekao kako bih voleo da mogu svoj osećaj ljubavi prema tebi pretočiti u reči i podeliti to s celim svetom, a ovo je moj najbolji pokušaj toga.
Gubitak tebe je najbolnije iskustvo u mome životu, ali učinilo me jačim nego ikad pre. Nekako je učinilo život stvarnijim. Dok sam na papiru izgubio ženu, u stvarnosti sam izgubio više od toga. Izgubio sam deo sebe koji nikad neću dobiti natrag.
Dobro brini o tom delu mene.
Želim ti sve najbolje, Entoni...
(24sata.hr)
