BEOGRAD - Bruno Langer, frontmen Atomskog skloništa, izjavio je da je u Hrvatskoj sada na sceni vlada srpski turbo-folk.
"Pa i u Hrvatskoj je sada srpski turbo-folk mejnstrim. Sad nam je nedavno bila neka Ana ili Jana, ja ne znam... Nastupala u šatori na našoj rivi. Prvo su bili po klubovima, pa sad u šatorima... Sledeća je Arena, ako se ne budu čvrsto držali nekih kriterijuma.
Već je dobro poznato da ste u onim danima blagostanja pevali pesme pune slutnje na nešto loše koje dolazi, socijalne nemire, ekološke probleme... Kada biste sutra ušli u studio da radite na novom albumu, kakve bi vam pesme bile?Stvarno, morao bih nakon sto godina i ući u studio. Ne pevam više o tome jer sam kao civilni aktivista našao način da se izražavam. Danas se sve jako brzo dešava - dok ja snimim album sa tom pesmom, bezbroj se novih nevolja stvori i pesma više nije aktuelna. Nevolje naviru. Taj mi se moj aktivizam, jasno, o glavu razbija jer, zna se šta znači civilni aktivizam - govoriti slobodno. Za to čovek plaća vrlo visoke cene. Imam tu pogodnost kao stari roker koji stalno ima nešto da kaže, da me nekad i poslušaju. To je taj buntovni duh. Lepo rekoste, u vremenu blagostanja mi smo bili buntovnici bez razloga, a danas kada postoji toliko razloga, nema ni bunta ni buntovnika. To vam je uvek u nekoj kontri. Nema rokenrola, nema ni bunta. Kažite mi, ko je danas pobunjen?! Da nisu to studenti? Jesu li mladi? Daleko je '68. Pa evo, u Beogradu smo, setimo se. Ispada da i ta '68. je bila bunt bez razloga, bar kad pogledate rezultate...
Da se vratimo na priču o albumu...Tinja u meni. Ove godine, biće ravno sto godina kako nismo snimili album i evo, tom zgodom, valjalo bi da ga objavimo. Pedeset godina sam roker, ali sto godina nemamo novi album... ali nama nikada novi album nije bio imperativ. Promocija, cena na tržištu, sve je to nama nebitno. Materijalnu dioptriju ja nikad nisam imao, takav sam čovek i protivim se tome. Znam da bi utopija bila zalagati se da svi budemo takvi, ali makar da se čovek tretira dostojanstveno.
