Branislav Lečić jedan je od retkih glumaca koji paralelno radi u pozorištu i na filmu. Pre nekoliko meseci zaigrao je u novom komadu Miloša Lolića „Dnevnik o Čarnojeviću“, trenutno sprema mjuzikl za decu u UK Palilula, a TV publika gleda ga u hit seriji „Zvezdara“. U razgovoru za Kurir bivši ministar kulture osvrnuo se i na rad Ivana Tasovca i analizirao aktuelno stanje u društvu.Tasovac je najavio neke korenite promene i nova zakonska rešenja. Kako vidite njegovu odluku da konačno progovori?- Ako su dve godine bile priprema za radikalan pomak, onda mu je sve oprošteno. Videćemo. Bojim se da sve nije samo marketinški trik i da neće doneti rezultate. Znam da je kultura uskraćena jer razmišljam o njoj u celini. U svakom kriznom periodu svi smatraju da je kultura luksuz. Ako nemaš kulturu, ne možeš da budeš uspešan u ekonomiji. Duh je baza svega, a materija izlazi kao posledica te duhovne snage i veštine.Umetnici kukaju da nema novca?- Razumem da nema para i ima prečih stvari. Svaki ministar mora da razmišlja da se ta vatra ne sme ugasiti i da glavne institucije mora da čuva i da razvije takav duh kod političara kako bi zaštitili ono malo duhovnih vrednosti kojima čuvamo sopstveni identitet za buduće generacije.Kakav primer daju saradnici Ivana Tasovca, koji usred apela da se štedi odu na Tajland?- To je jedno totalno nerazmišljanje o posledicama. Ne možeš da propovedaš jedno, a drugo da radiš.Da se vratimo glumi. Kako se vaš lik Stenlija u novoj sezoni „Zvezdare“ snalazi bez Mirke Vasiljević?- Stenli kao povratnik iz inostranstva prolazi kroz period adaptacije, kao i probleme sa ženama. On pokušava da se snađe i opstane u Srbiji. Svaka priča Dragoslava Lazića pokušava da ima dozu humora, ali i ozbiljnosti što život nosi. Neka publika presudi da li je serija dobra ili ne. Naša priča ima više slojeva i nije težište samo na meni. Danas su nas preplavile turske i indijske serije, koje odišu jednostavnošću da bi privukle pažnju. „Zvezdara“ najbolje prikazuje senzibilitet vremena u kome živimo.Igrate i kod mladog Miloša Lolića. Da li je Srbija spremna za jednu takvu predstavu?- Sala nam je na svakom izvođenju puna. Nekih desetak ljudi napusti salu tokom izvođenja. Teatar mora da pravi iskorake i ne sme da bude okrenut populističkom duhu. Mora da radi malo ispred vremena. Lolićev komad je dobar primer. Ovo nije klasično dramsko delo već roman toka svesti i nema sukoba i dijaloga. Glavni dijalog je između deset glumaca sa publikom, koja je osvetljena. Mi vidimo svako lice.
