Da nema ništa veće ni značajnije od majčinske ljubavi govori i primer majke Kumrisan Gunes koja četiri godine na leđima nosi svog sina u školu.
Kumrisan ima troje dece, a najmlađi među njima, 14-godišnji Ramazan, nepokretan je od desete godine. Kako ne bi zaostajao u obrazovanju, 60-godišnja majka Kumrisan Gunes sina nosi na svojim leđima do škole koja je kilometar udaljena od njihove kuće.
Ramazan je ostao nepokretan i pored operacije kojom su ljekari pokušali da mu vrate sposobnost hodanja. Na poklon je dobio i invalidska kolica. Kumrisan Gunes kaže da čini sve kako bi njen sin bio srećan i kako se ne bi osećao drugačije od ostale dece.
Njen suprug je bio čoban, ali je zbog zdravstvenih problema morao da napusti taj posao. Tako da sad majka Kumrisan brine i o sinu i o suprugu.
Do pre godinu dana nosila je sina svakodnevno na leđima kuda god bi krenula. Međutim, nakon što su prošle godine dobili invalidska kolica, sada sina može češće da izvodi napolje.
"Upisala sam ga u školu, jer je on tako želeo. Četiri godine ga u školu nosim na leđima. Ne osećam se neugodno zbog toga", ispričala je Gunes.
Kaže, kada pogleda lice svoga sina, sav njen umor nestaje. Dodaje kako Ramazan nema prijatelja, pa vreme uglavnom provodi s njom, ali joj i pomaže u obavljanju kućnih poslova.
"Majka me odgajala, nosi me u školu, vraća, pere moju odeću. Majka je moje sve", poručio je dečak Ramazan.
(Anadolija)
