Darko Rundek i njegov Kargo trio predstavili su nedavno nov album „Mostovi“ i najavili koncerte u Barutani 12. i 13. juna, kao i 27. juna na Arsenal festu u Kragujevcu.Jedan od omiljenih autora sa ovih prostora u intervjuu za Kurir otkriva da između njega i srpske publike postoji posebna spona, nastala neposredno posle burnog razdoblja ratova.Šta je tajna ljubavi između vas i Beograda?- Moj odnos s Beogradom je neka čudna hemija, koju je teško objasniti, a koja verovatno ima veze s mojim ranim dolaskom ovamo posle teških godina. To je bio prvi most sa onim delom scene koji je bio odsečen pre toga. Ima mnogo drugih izvođača koji nisu tako familijarni s Beogradom kao ja, ali i oni će vam reći da je publika ovde nekako posebna. Istovremeno temperamentna, otvorena, upućena... S njima je nekako pravi užitak ući u komunikaciju.Da li ovaj album donosi konačan rastanak od Šejna i očekivanja da uvek budete onaj dobri stari Rundek?- Ja sam uvek onaj isti stari, koji ide svojim putem i nikada ne staje. Kao što se sve s vremenom menja, menjam se i ja. Ima pesama koje svakako nećemo moći da zaobiđemo, ali će koncerti 12. i 13. juna sigurno biti drugačiji. Ovaj trio sada ima dva svoja albuma, možemo ceo koncert da sviramo od našeg repertoara, ali mislim da Barutana nije mesto za to. Bilo bi lepo da na jesen napravimo nekoliko koncerta za uži krug ljudi, na kojima bismo svirali sve one zaboravljene pesme, koje su prekrasne, a koje je vreme odnelo u zaborav.Na ovom albumu čuje se glas čoveka stisnutog nedaćama kapitalizma. Jesu li socijalne teme ono što vas trenutno najviše zaokuplja?- Ne bih to nazvao samo kapitalizmom, pre ovom aktuelnom svetskom situacijom. To jeste specifičnost ovog albuma. Manje je intiman, a više okrenut prema realnoj situaciji. To ne umanjuje njegovu intimnost s publikom, s kojom delimo neka pitanja i impresije, ali ima više dramatike koja proizlazi iz odnosa tog slušanja prema sebi i slušanja prema spoljašnjosti.Sa albuma se već izdvojila pesma „Ima ih“. Ima li više njih, ili nas?- To je pesma koja, po načinu na koji govori, poručuje da smo svi mi - mi, a da je to što se delimo na „nas“ i na „njih“ gnječi.
