Gugl, a i ljudi širom sveta, danas slave 245 godina od rođenja legendarnog nemačkog kompozitora Ludvig van Betovena. Muzičar i kompozitor rođen je na ovaj dan 1770. godine u Bonu, tadašnjem delu Rimske imperije, a danas je najprepoznatljiviji kompozitor svih vremena
Ali, ovih pet činjenica verovatno niste znali o njemu.
1. Niko nije siguran kada je zapravo rođen.
Ne postoji dokument koji nam tačno ukazuje na njegov dan rođenja. Današnji dan, 17. decembar je dan kada je Betoven kršten. Ceremonija krštenja se u 18. veku uglavnom odvijala na dan rođenja deteta, ali neki istoričari smatraju da su neka deca rođena koji dan ranije.
2. NIko ne zna zašto je Betoven izgubio sluh.
Poznati kompozitor je počeo da gubi sluh sa 26 godina, a deceniju kasnije ga je potpuno izgubio. Niko ne zna tačan razlog zašto je počeo da gubi sluh, mada je poznato da je bolovao od teškog oblika tinitusa, što znači da je sve vreme slušao ogromnu "zvonjavu" u ušima. Autopsija nakon njegove smrti 1827. godine pokazala je da je Betoven imao "prošireno srednje uvo".
3. Iskomponovao je neke od najsjajnijih kompozicija nakon gubitka sluha.
Oko 1811. godine, Betoven se povukao iz sveta dirigovanja i izvođenja pa se fokusirao samo na komponovanje. Iako se osećao usamljeno i izolovano nakon što se povukao iz društva, zapisivanje onoga što je čuo "uhodilo ga je svuda poput duha", on je tada napisao neke od svojih najčuvenijih simfonija. Njegova najpoznatija Deveta simfonija izvedena je prvi put u Beču. tri godine nakon njegove smrti.
4. Iskomponovao je himnu za Evropsku uniju.
Savet Evrope je 1972. godine glasao za usvjanje "Ode radosti" iz Betovenove Devete simfonije kao zvaničnu "himnu Evrope". Oda radosti je uvršćena kao četvrti stav Devete simfonije, a to je oda koju je nemački pesnik Fridrih Šiler napisao 1785. godine, slaveći ideal bratstva i ujedinjenosti čovečanstva.
5. Bio je nesrećan u ljubavi.
Betovenov ljubavni život je bio veoma komplikovan zbog klasne podele u 19. veku. On se zaljubio u mladu groficu Džuli 1801. godine, ali se njome nije mogao oženiti zato što je pripadao "nižoj klasi".
Nekoliko godina kasnije Betoven je sreo i zaljubio se u Džozefinu Brunsvik, kojoj je davao lekcije klavira. Ona je bila udata za grofa koji je 1804. godine umro, a za Betovena se nije mogla udati jer se plašila da će izgubiti starateljstvo nad svojom aristokratskom decom.
On je njoj posvetio bar 15 strasnih ljubavnih pisama, a veruje se da je ona famozni primalac ljubavnog pisma, pronađenog među Betovenovim spisima, koje je upućeno "besmrtnoj ljubavi" 1812. godine.
