Njegovu autobiografiju mnogi smatraju jednim od najznačajnijih dokumenata 18. veka, iako ona prikazuje život muškarca koji se smatrao velikim ljubavnikom. Mnogi smatraju da je sigurno postojalo još muškaraca koji bi se mogli okititi njegovom titulom, samo što nikad nisu napisali knjige o svojim podvizima.
Kazanova je rođen je u Veneciji 1725. godine od roditelja glumaca, koji su ga tokom većeg dela detinjstva uglavnom zapostavljali, pa se pretpostavlja da je odrastao uz baku Marsiu Farusi. Pošto je bio bolešljiv, sa svojom bakom često je odlazio kod čuvene venecijanske veštičare koja je "magijom" uspela da ga izleči i omogući mu da odraste u zdravog čoveka.
Kada je ozdravio, počeo je da pokazuje znake izuzetne inteligencije. Jednom prilikom, pošto se kao dete poznatih roditelja često kretao među učenim i obrazovanim aristokratama, Englez iz majčinog društva upitao ga je zašto je na latinskom jeziku imenica mentula (penis) ženskog roda, a imenica konus (vagna) muškog? Kazanova koji je tada imao svega 11 godina odgovorio je – Zato što rob uzima ime svog gospodara.
Kazanova nikada nije imao stalne prihode, ali je zato vole da bude skockan i da se kocka, prekidao je kockanje tek kada je bio do guše u dugovima a “otplaćivao” ih je tako što je bežao iz grada. Živeo je od povremenih poslova koje je obavljao za francuske vlasti, a koji su iako ih on nije doživljavao ozbiljno, bili dobro plaćeni.
Bio je poznat i kao velika varalica koji je od jedne pedesetogodišnje gospođe na prevaru izmamio čak milion franaka, koliko je stajao proces njenog podmlađivanja kod čuvenog Kazanove. Njegovo objašnjenje bilo je veoma jednostavno:„Ona mi ionako ne bi poverovala da sam joj rekao da je tako nešto nemoguće, pa sam se naprosto prepustio“.
Negde je zabeleženo da su ga roditelji u želji da ga dovedu u red poslali na studije u Padovu sa ciljem da se pripremi za sveštenički poziv. Studije je dovršio, međutim, u redove crkve nikad nije ušao jer je malo pre toga završio u sestri sveštenika koji mu je držao predavanja.
Nakon toga je imao i trojke sa časnim sestrama, ali orgije ipak nije voleo, mada su one bile glavni hit tadašnjih italijanskih aristokratskih krugova. Brak nikada nije bio opcija jer je to gušilo njegovu slobodu i nesputani duh. Ljubav, to je već nešto drugo..
Svaka žena se u njegovom društvu osećala posebnom. Voleo je da im priređuje iznenađenja, za siromašne je iznajmljivao kraljevski apartman, a drske i bogate "spuštao na zemlju". Gledao ih je netremice u oči, nikada nije skretao pogled, posebno tokom seksa. Vozio ih je po mesečini u gondoli posutoj laticama ruža, nije se ustezao da zbog lepšeg pola prekrši zakon i društvena pravila, da izazove na dvoboj. Njegova spavaća soba bila je puna ogledala i sveća, a sluge su ljubavnicima dodavale hranu kroz otvor na vratima. Verovao je da su školjke, slan sir i slatko vino najbolji afrodizijaci, a tokom večere uvek je angažovao muzičare da sviraju ljubavne melodije pod prozorom.
Taj isti duh doneo mu je mnoštvo ljubavnih afera, a sa njima i tri sifilisa, gonoreju, dok je prvu veneričnu bolest zaradio još u pubertetu.
Ipak, i pored svega, ostao je veran svojim Italijankama, Nemicama, Španjolkama, Engleskinjama, intelektualkama, kaluđericama, prostitutkama.. svim ženama ovog sveta koje je uvek bio spreman beskrajno da voli.
(Biography/Wikipedia)
