"Zamislite on je odigrao ali recimo nekgde oko 350 filmova ili čak nešto više. To je odprilike 30 dana neprekidnog gledanja Batinih filmova. Zamislite to! Ja mislim da je on svetski rekorder. "Valter brani Sarajevo" se vrti i dalje u Kini. Broj ljudi koji ga je pogledao je toliki da deluje kao da ga je cela Zemljska kugla odgledala", ističe Polič. On kaže da je slušao, još dok je Bata bio bolestan, kada su govorili kako odlazi poslednja velika jugoslovenska zvezda filma.
"On nije bio zadnja zvezda. Ima ih još i u Srbiji, Hrvatskoj i ovde u Sloveniji. Ali Bata Živojinović je bio naša najveća naša filmska zvezda. Ali što je još važnije Bio je i najveći čovek. Kad god smo bili zajedno ... Bio je jedna od mojih boljih prijatelja i drugova. Uvek smo se puno šalili i privatno i na snimanjima, gde god bi se sreli. On je vodio, ako mogu tako da kažem, kolo veselja, sa svim prijateljima koji smo voleli film i radili na filmu", kaže Polič za Kurir.
Prema njegovim rečima Bata je bio jedna velika ljudina.
"Od svih koje znam na filmu ne možemo mu biti do kolena. Kao profesionalac za vreme snimanja uvek je držao moral na najvišem nivou. Što se njegove glume tiče ja mislim da je on prvi glumac za koga mogu reći da je istupao sa nekom nonšalancijom, ali je ona bila profesionalno toliko visoka da bi mogli reći da ako ga poredimo sa holivudskim zvezdama možemo reći kao da je bio prvi holivudski glumac u ondašnjoj Jugoslaviji", ističe Polič.
Šta god igrao, priča Polič, on je nastupao sa tim nekim svojim mirom, kao da je ono što radi tog trenutka smislio.
"A to je najveći domet jednog glumca - da ne glumata nego da živi. A on je zaista živeo na platnu jednom neverovatnom jačinom. A posle žilma je žario tom svojom ljudskom toplinom, radošću. Bio je veliki zabavljač, veseljak. Ali u pozitivnom smislu", ispričao je Polič.
Pisetio se Polič i razgovora koje je imao sa Batom.
"Samo kad se setim kad sam bio u mukama ovde u Sloveniji gde nam svi skaču u leđa, setim se uvek Bate. Pričali smo tako o tome kako me zafrkavaju ovde a on mi kaže - "Ma Radko pusti to. Okreni se i idi svojim poslom. Imaš prijatelja i kad ti bude muka nazovi me". Znao je da mi kaže - Radko dođi kod mene u Beograd ja ti nudim dve glavne uloge svake godine. Dođi odmah. Ja sam tada bio u Dubrovniku radio na Dubrovačkim letnjim igrama. On mi je govorio - Kad završiš u Dubrovniku nemoj ni ići u Ljubljanu već odmah doći u Beograd. Moram priznati kad sam danas razmišljao o Bati setio sam se tog razgovora. Neverovatno je to da ti neko nudi i kuću i posao i sve samo da dođeš. To pokazuje kakav je bio laf. Lafčina i ljudina", kaže Polič i dodaje:
"Mnogo će mi faliti. Kad sam saznao da je umro, nisam se osećao kao da je otišao. Nije otišao. On će ostati u meni kao jedan drag čovek, veliki prijatelj i odličan filmski glumac".
(P.L.)
