Šta se dogodilo s kućom i zašto će se kultno mesto uskoro pretvoriti u prah? U Miklošićevoj ulicu tužan prizor i još tužnija vest.
Ispred broja 35 naslagane su šipke, daske i konstrukcija, a oronula kuća je u fazi raspadanja! Kuća, koja je sazidana 1923. godine uskoro, do septembra meseca, biće sravnjena do temelja, a na tom mestu biće sazidana moderna višespratnica.
Članovi porodice Popović, koji su ovde stanovali, više ne žive u Srbiji. Kuću su prodali investitorima koji su u tom kraju nanizali nekoliko sličnih, modernih građevina.
Zato smo u nju zavirili samo jednom, poslednji put - za kraj. Zatekli smo građevince, koji u kući spavaju dok rade na izvođenju radova na obližnjem gradilištu.
Serija se snimala 1993. godine. I nije ni nalik onom što je bila. Kuća je u izuzetno lošem stanju. Ogoljeni, prljavi zidovi, nadvijaju se iznad oguljenog parketa. Ko bi rekao da su ovde snimane naše omiljene scene, u kojima smo se smejali Aranđelovim šalama?
Još jedan tužan detalj. Čuveni Sima, Necin pas, bio je slep tokom snimanja serije jer je već došao u "ozbiljnije godine"...
Ni kuhinja, u kojoj je baba Ristana spremala hranu, ne izgleda kao nekad. Sve je staro.
A vrata, kroz koja je Ostoja izvodio svoju kozu napolje, danas su zablindirana. Kroz njih se napolje ne može. Ista je situacija i u ostalim delovima kuće. U kući nema života. Kao da nikada nije u njoj bilo žive duše. Kao da ova kuća nekad nije sijala punim sjajem, kao onda kada je bila najpopularnija. Kao da nikad nije bila stecište, i druga kuća glumačkih doajena...
U jednom trenutku smo posumnjali da smo zalutali. U glavi se kola jedna misao - "ma ne, nije to to". "Nije to ona kuća. Ova ruina, to ne može biti to." Ali, nažalost, jeste! A da smo na pravom mestu smo shvatili kada smo našli skriveni prolaz. Sećate se koji? Kada god bi se Ostoja i Aranđel posvađali, džangrizavi komšija bi u svoju skrivenu sobu pobegao kroz skrivena vrata. Kvaka, koja otvara tajni prolaz, i dalje je tu...
Morali smo da ih otvorimo. Da, samo na čas, provirimo unutra. I tu je - tužno. Praznina, ogoljeni zidovi, i gomila alata tamo su gde je bio Ostojin krevet, televizor i - ceo život usamljenog starca. A njegova koza, tada, davne 1984. godine, prema rečima komšija, bila je prava atrakcija u Miklošićevoj.
A Necina soba? Ona sobica odmah pored Luline i Vukašinove? Ona, ne postoji! Tajne stepenice postoje, ali vode na tavan. Sobe gore - nema. Scene, kojih se sećate iz serije, a koje su snimane na spratu do kog su vodile drvene stepenice, su "lažirane". Te scene su se snimale u studiju. Zato, ako se bolje zagledate, u tim prostorijama nema prozora...
Ko bi rekao da je to ta kuća? Jer - niko se nije nadao da će doživeti ovako tužnu sudbinu. Ko bi rekao da će se to mesto, urezano u sećanje svih nas, uskoro pretvoriti u prah?
Kurir/Espreso
