Od postanka, preko hoda i opstanka do 26. novembra, kada će, kako najavljuje Đule, grupa Van Gog proslaviti 30. rođendan i napraviti pravu žurku u Belekspo centru koja će trajati „dok svi budu mogli da stoje na nogama i đuskaju“.- U zagrljaju s mlađom i starijom publikom biće to rođendanski žur koji uključuje dva koncerta - akustični i električni, a između će naši drugari di-džejevi puštati muziku uz koju smo odrastali i koja nam je bila inspiracija sve ove godine. Neke pesme ćemo svirati prvi put, a neke i poslednji.Zašto poslednji?- Oprostićemo se od nekih koje su bile najbolje, al‘ nisu bile i najkvalitetnije, a sviraćemo neke pesme koje smo poslednji put izveli osamdesetih. Ne smemo da zaboravimo energiju iz koje je niklo ovo stablo. Danas kad se vratimo vremeplovom u ta sećanja, oko nas na probi i sceni su ljudi koji više nisu među nama, kao što su Milan Mladenović, Margita i Bojan.Svedoci ste vremena koje se mnogo promenilo tokom ovih 30 godina. Šta se izgubilo?- Dobro je da se menja, ali slomljena kultura, poklekli entuzijazam i bahatost koja nas okružuje u društvu učinili su da se pre mraka zavučemo u svoje kuće. Govorimo kako je sve tobože otvoreno, transparentno i jasno, a u stvari sve je toliko masno da se bojim da ćemo umreti od holesterola. Pokupio sam do sada dosta iskustva sa asfalta, suze, znoj, krv koja je prošla kroz prste koji su strugali žice na gitari, došli smo do toga da je ostao žulj, da nam sve smeta, a ne znamo šta je to što bismo voleli.Ima li nešto za čim Đule žali što nije uradio?- Sve bih uradio ponovo isto, samo bih jednu stvar drugačije. Žao mi je što kuća nije puna dece, što nemam ćerke. S druge strane, biografija je biografija. Ono što volim je da vidim u ogledalu tragove prošlosti, zadovoljstva, bez ožiljaka i emotivnih rana na licu nema biografije. Kad sada vidim lica nekih ljudi, ispeglana, postavim pitanje šta želi da sakrije. Da li je taj botoks u njegovoj koži vredniji od zadovoljstva koje je proživeo, od suza koje je isplakao i osmeha koji su doneli bore smejalice.Šta nose vaše bore?- Svega je tu bilo. Naše vreme je vreme seksa, droge i rokenrola. Svega smo se dotakli, onaj ko ti kaže da nije, taj laže. Sve smo prošli, možda smo pre vremena, ali opet na vreme uspeli da se otrgnemo i da izaberemo neki drugi put, i da danas pričamo kako seks uvek treba da postoji, kako alkohol u nekim umerenim momentima da, pljuge ne, droga nikad.Da li mlad čovek sada može da opstane 30 godina kao Van Gog?- Mlad čovek ne može da postane, a kamoli opstane. Pa kako kad nema podršku medija, sada je vest kada starleta ima ovulaciju, da li je trudna, šta voze deca poznatih i šta su pili. Kako mlad čovek s tim da živi. Čitulje su se preselile na naslovnu stranu. Danas je loša vest postala najbolja. U rečniku Srba nestale su reči sramota i stid. Neće to dugo da traje. Isti ti krivci će izaći pred sve nas i videćemo im na licu da se stide.
O uticaju EKVMILAN ME JE NATERAO DA ZAPEVAMMilan Mladenović je krivac što Van Gog postoji?- Milan Mladenović me je naterao da stanem ispred mikrofona. Namerno nije želeo da razume moj šprahfeler koji imam sa ovim kotrljajućim „r“, zbog kog nisam hteo da pevam. Grozio sam se svog glasa, ali me je motivisala njegova upornost i na tome sam mu toliko zahvalan i dan-danas, kada sećanje na njega, Margitu i Bojana ne bledi. Žao mi je što nije tu. Imali smo iste uzore, vreme, ulice i mesta kuda smo se zajedno kretali. Posle njihovog preranog odlaska nekako mi je bilo pristojnije to sećanje da zadržim u srcu.
