TESTAMENT: Jovan Ćirilov sve ostavio prijatelju!

Pozorišni reditelj i osnivač jedinog romskog teatra na Balkanu Suno e Rromengo brinuo je o dramaturgu tokom bolesti, a nasledio je njegov stan u Bulevaru kralja Aleksandra, autorska prava i veći deo knjiga koje je sakupio za života. Narodna biblioteka Srbije preuzela je 660 naslova, koje nije posedovala u svom fondu.

Bio je kao veliko dete

- Ja sam siromašni Ciga iz šatora na periferiji sela, koji je dospeo u dvorac u centru Beograda - rekao je Jovanović za Njuzvik, koji je ekipu uglednog magazina primio baš u stanu nasleđenom od čuvenog dramaturga Jovana Ćirilova, koji ga je smatrao nerođenim sinom. On i direktor JDP živeli su više od jedne decenije pod istim krovom.- Ćirilov mi je pomogao da objavim prvu knjigu „Znate li romski?“, ali me je i ohrabrio da radim kao pozorišni reditelj. Zahvalio sam se tako što sam brinuo o njemu kad se razboleo. Nema velike razlike u staranju o detetu i o ostarelom čoveku - pričao je umetnik.Nesrećni mladić ostao je bez krova nad glavom kao dete.- Imao sam 14 godina kad je moj otac sve izgubio na kocki: kuću, imanje, auto. Od tog dana smo živeli u šatoru na livadi. Osećao sam podsmeh komšija, smatrali su to klasičnim ciganskim usudom - seća se s mirom nekog koji je muku prevazišao upornošću da savlada sve prepreke. Tad je shvatio da njemu kao Romu „sledi triput žešća borba nego ostalima“.

Kad je oboleo, Ćirilov ga je pitao da li bi hteo da bude uz njega, znajući sve o njegovoj prošlosti i karakteru. Pristao je bez dvoumljenja, ne sluteći da će ishod biti testament kojim mu pozorišni pregalac sve ostavlja. Stan, autorska prava, pokućstvo čija je najveća vrednost biblioteka od oko 7.000 knjiga.Piše knjigu o Jovanu- Najveća čast, a ujedno i tuga, bilo je to što sam od kapele do Aleje velikana nosio piramidu (posthumno znamenje) na poslednjem putovanju mog drugog oca - zaključuje Jovanović i ispovesti za Njuzvik. Tako će se, otprilike, zvati i roman o Ćirilovu, koji se Zoran sprema.

Ekipa Kurira