Romantičnu plesnu dramu režirao je Emil Ardolino, a scenario je napisala Elenor Bergstin, na čijem je ličnom iskustvu zasnovan film. Ono što mnogi ne znaju je da je scenaristkinja u film unela lično iskustvo letovanja u turističkom kampu.
„Bila sam kraljica prljavog plesa, mlada mambo kraljica. Imala sam svoje trofeje. U bruklinu su se održavala takmičenja u podrumima, a moj potpis je bila moja noga oko vrata mog partnera“, rekla je Bergstin.
Takvi plesni pokreti su 1987. godine bili skandalozni. Bergstin se priseća da ju je urednik filma pitao kako može da ima poštovanja za devojku koja pleše na takav način. Otkriva da je nakon toga usledila „strašna tišina“ nakon koje su svi objasnili da je taj pokret poznat kao „Elenorin pokret“.
Tokom prvog probnog prikazivanja film se nije svideo publici, zbog čega su producenti razmatrali da ga uopšte ne puste u bioskopsku distribuciju već ga lansiraju direktno na VHS kasete. Zbog toga Elenor kaže da je „Prljavi ples“ jedna od najtežih stvari koje je uradila u životu i da joj se činilo da ga svi mrze. Producent Aron Ruso, koji potpisuje filmove „Razmena života“ i „Ruža“, imao je negativne konotacije u vezi sa ovim filmom, koje Elenor nikad nije zaboravila.
Iako je u javnosti plasirana priča da je uloga Džonija bila ponuđena američkom glumcu Valu Edvardu, Elenor tvrdi da je Patrik Svejzi jedini glumac kojem je ponuđena ta uloga. Elenor veruje da je film delom preživeo zbog ljubavne priče, ali i zbog toga što se odnosi na sve generacije.
„Bilo je to vreme kada ste osećali da možete da promenite sve ako vam je srce dovoljno jako. Sve je bilo moguće te godine, a nekoliko godina kasnije sve se promenilo“, rekla je elenor dodajući kako su ljudi zavoleli film zbog moralnih, političkih i etičkih stvari koje sadrži, ali i zbog toga što svako u sebi krije tajnog plesača/plesačicu.
(klix.ba)
