Majte je do detalja opisala kako se njihov brak raspao nakon što je 1996. godine njihov sin star tek nekoliko dana, preminuo. Ipak, to je bio samo početak muka koje su sačekale mladu Majte. Naime, ona je posle samo godinu dana od ove tragedije imala spontani pobačaj i tako izgubila i drugo dete.
Majte kaže da je bila očajna kada joj je doktor saopštio ove vesti, ali i da joj je na neki način laknulo što to dete, za razliku od njenog prvog sina Amira, neće morati da trpi užasne bolove pre smrti.
Kako piše, u to vreme, njen suprug se distancirao od nje i ignorisao njene pozive u pomoć kako bi prebrodila ove tragedije. Odlučila je da ode kod svoje majke a nakon nedelju dana se vratila kod Prinsa uplašena jer je i dalje krvarila. Ubrzo se obratila lekaru koji joj je saopštio da pod hitno mora da se uradi kiretaža, međutim tada se susrela sa nečim što nikako nije očekivala.
Umesto podrške kojoj se nadala od svog supruga, on joj je saopštio da ne treba da ide na operaciju bez obzira što tako ugrožava svoj život. Prins je tada bio pripadnik Jehovinih svedoka pa je ova zabrana bila na osnovu verskih uverenja.
- Priroda će to srediti ako joj dozvoliš. Ili ćemo da imamo veru ili ne - rekao je Prins.
- Neću da rizikujem svoju plodnost zbog nečega u šta ne verujem. Uradiću ono što lekari kažu - odgovorila je Majte.
Srećom, Majte je otišla u bolnicu i intervencija je uspešno urađena, ali Prins nije želeo da ide sa njom i pruži joj podršku.
Podsetimo, Majte je u knjizi opisala i jezive detalje o gubitku prvog sina Amira, koji je preminuo samo nekoliko dana nakon rođenja u oktobru 1996. Dete je bolovalo od retkog genetskog poremećaja. Tokom trudnoće, lekar je sumnjao da sa bebom nešto nije u redu, ali je Prins supruzi zabranio da uradi amniocetezu.
- Ne znam kako da opišem izraz na licu mog supruga. Čista radost. A onda su podigli bebu na svetlost. Radost na licu mog supruga pretvorila se u čist užas - opisala je Majte trenutak kada je Prins prvi put video svog sina.
