Nisam pravio istorijsku čitanku. Rašku Nemanjić je bezmerno voleo, ali je morao da se s Njom rastane da bi se oženio Anom Dandolo zbog krune, kaže scenarista
Mnogi su u proteklim decenijama sanjarili da se snimi film o Nemanjićima, a onda je iznenada prošle godine Javni servis Srbije raspisao konkurs za scenario prve sezone serije od 12 epizoda o slavnoj srpskoj dinastiji pod nazivom „Nemanjići - rađanje kraljevine“.
Scenario se radio pod šifrom. Tri meseca nisu znali čije se ime nalazi iza scenarija koji je izabran, dok nisu pronašli Gordana Mihića, čoveka koji je za istu televizijsku kuću uradio 19 projekata u svojoj bogatoj karijeri.
Piše nove epizode
- Ova serija je posao koji se dobija jednom u životu. Dvesta godina vladara jedne dinastije, koja je zapravo prva vladarska dinastija kod Srba, osnivanje države i stvaranje nacije, za svakog pisca je to veliki izazov jer je tu čitav niz Nemanjića, vladara, od kojih su neki bili izuzetno jaki, moćni i snažni, a neki malo slabiji. Mnogo je neverovatnih sudbina, hrabrosti, ličnih nesreća, velikih strasti, velikih ljubavi - kaže Mihić za Njuzvik.
On već piše sledeću sezonu Nemanjića. Ono što u inostranstvu rade timovi ovde radi jedan čovek, bez obzira na sve konsultante. Ovakvim temama nije se dosad bavio, kako kaže, već uglavnom lično proživljenim i osećajući život oko sebe. Iako nije objavljen nijedan red dijaloga sa snimanja, neki delovi zapleta ipak se naziru.
Uticaj žena na politiku
- Nisam pravio istorijsku čitanku, već dramsku seriju, ali su sve te ličnosti o kojima pišem postojale i sva zbivanja u vezi s njima zaista su se dogodila, osim nekih stvari. Recimo, za Stefana Prvovenčanog se kaže da se tri puta ženio i da se ne zna ime te treće, nepoznate žene. Ja sam od nje stvorio Rašku, koju je bezmerno voleo, ali je morao da se s njom rastane da bi se oženio Anom Dandolo kad mu je zapretilo sa svih strana. Morao je da se brakom veže za Veneciju da bi dobio pomoć. On je tražio krunu 20 godina i da ga venča papa i tek je te godine kad se oženio Anom dobio krunu od pape - objašnjava Mihić način na koji je pisao scenario.
Rašku, sestru Stefanovu, o čijoj ličnosti se u istoriji malo zna, tumači Nada Šargin, koja je na početku snimanja serije izjavila da je uloga Raške pokazala da su sestre bile velika podrška vladarima, naročito s psihološke i duhovne strane.
- I mada je Stojan Novaković rekao da bi nekih stvari trebalo da se stidimo, možda se čovek može stideti iz današnje perspektive. Ali u onom vremenu, kad ste sami i okruženi brojnim neprijateljima... Pravite saveznike tamo gde ih u normalnom životu nikad ne biste pravili. To se rešavalo ženidbama. Kod nas, kao i u celoj Evropi toga vremena, svi su brakovi bili politički - ispričao je Mihić i naglasio da kod Nemanjića ima još nekoliko ozbiljnih ljubavnih priči.
Njuzvik u novom broju donosi veliku reportažu sa snimanja i razgovor s Vojinom Ćetković.
LJILJANA JORGOVANOVIĆ
Najstariji Kuruzović u 87. godini igra cara
Toma: Čekam da me pozovu u večna lovišta
Bard pozorišne i filmske scene Toma Kuruzović sa 87 godina najstariji je član ekipe serije „Nemanjići“. Nezaboravni Nikoletina Bursać i Misirac glumi vizantijskog cara Aleksija Anđela, oca prve žene Stefana Prvovenčanog Evdokije.
Tomo čeka svoj kadar u društvu producenta Miodraga Miška Stevanovića, a iz studija koji odslikava manastir Hilandar izlazi Mladen Nelević kao Sveti Simeon u svetloj hilandarskoj rizi.
- Jesi li umro? - pita ga Kuruzović.
- Umro sam - kaže Nelević.
- E, neka si. Valjda će i mene uskoro da pozovu - dobacuje Tomo, ali zlatno pravilo glume je da i starije kolege moraju da čekaju svoj red.
Kuruzović zabavlja ekipu i novinare Njuzvika pričama o prijateljima Branku Ćopiću, Ivi Andriću i drugima.
- Branko nikad nije mogao ništa oćuti. Andrić mu je stalno govorio da ne mora da bude zlatna svaka reč koja se izgovori, već i koja se oćuti. Ćopić bi se na to samo nasmejao i odgovorio da ima zlata da ga izlije - ispričao je Toma.
Glumac završava pisanje autobiografije o sebi i drugima u kojoj će veliki deo biti posvećen tragediji njegove ćerke Sanje.
U korak sa svetom
Ostavili nam crkve i književna dela
Nemanjići nisu kasnili za svetom. Iza osnivača srpske dinastije ostala je vredna književnost, koja je ostavila naročiti trag u graditeljstvu i hagiografiji - životopisima hrišćanskih svetaca i sekularnih vladara. Stefan Nemanja je napisao Hilandarsku povelju, delom pravni spis, a delom autobiografiju, dok su mu sinovi Stefan i Sava sastavili biografije.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Šta je to Miroslavljevo jevanđelje?
