Novinar Goran Lazović autor je knjige „Ljudi i gradovi“. Na više od 700 strana strana on nam donosi svoje viđenje Rusije i razgovore sa značajnim ličnostima - od ruskog patrijarha Kirila do Monike Beluči, koju je sreo u Moskvi.
- Ko voli Rusiju, ovo je prava knjiga za njega. Napravljena je kao mali film. Otvara je priča Belog Markovića, a tu se nalaze i svedočenja Matije Bećkovića, Ljubomira Simovića i anegdote o mom druženja s Miroslavom Antićem. Više od 100 ličnosti su mi bili sagovornici po celoj Evropi - kaže Goran i dodaje:
- Priče su autentične, a istinu sam pretočio u poetsku formu. Čitaoci će pronaći i zanimljiv podatak koliko je puta pokušan atentat na mrtvog Lenjina.
Goran kaže da njegova povezanost s Rusijom nije bez osnova.
- U detinjstvu sam uvek govorio da ću, kad porastem, biti Rus. Prvi put sam otišao tamo sa 18 godina a sve mi je bilo već poznato. Sećam se svoje prve nagrade u školi, bile su to Puškinove bajke. Rastao sam na ruskoj tradiciji i literaturi. Proputovao sam je od juga do severa i nekoliko puta bio u Sibiru - kaže Lazović.
Jedan od sagovornika je i Monika Beluči.
- Moniku je na pravi način pročitao samo Kusturica. Jedino je u njoj video glumicu, a ne lepoticu. Ona mi je pričala o svom detinjstvu. Otac ju je naučio da uvek nosi novčanik sa sobom, jer nikad se ne zna šta će muškarcu pasti na pamet.
Lazović kaže da mu je sledeća želja da razgovara s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
- Vrlo je realno da dobijem intervju s njim. O tim svojim planovima nikom nisam govorio. Sledeći sagovornik je Marija Zaharova, a onda i Putin. U Rusiji sam sve želje ostvario - zaključuje Lazović.
Kurir / LJ. R.
Foto: Profimedia, Promo
Kusturica o autoru Goranovi putopisi čista su poezija
Proslavljeni reditelj Emir Kusturica jedan je od recenzenata knjige "Ljudi i gradovi". - Malo je takvih tipova danas. Malo je darovitih kojima je važnije da se izraze kako valja nego da zarade kako valja. Njegove reči se pretvaraju iz dokumenta u poeziju. U Rusiji, gde god da kreneš - tu je Goran Lazović. Kad osetiš njegovu fast fud poeziju, zažališ za prohujalim vremenima, kada je slava promašenih trenutaka bila uobičajena pojava. Svaka njemu čast - napisao je Kusturica.
