Najskuplje ikad plaćeno umetničko delo "Salvator Mundi" Leonarda Da Vinčija odlazi u Luvr.
Ali ne onaj u Francuskoj već u onaj u Abu Dabiju.
Aukcijska kuća Kristi je otkrila da slika ide u muzej ali nije želela da otkriva da je Luvr iz Abu Dabija kupio sliku.
S druge strane Luvr u Abu Dabiju je tvitovao da im stiže Da Vinčijeva slika "Salvator Mundi".
Ali ni oni nisu otkrili ko je kupac.
Ipak, Njujork Tajms je izvestio da je saudijski princ Bader bin Abdulah bin Mohamed bin Faran Al Saud kupac Da Vinčijeve slike.
Princ Bader dolazi iz manjeg organka kraljevske porodice Farhan koji potiču od brata saudijskog vladara.
Bader je savremenik princa Mohameda.
Uključen je u velike poslove koje vodi njegova porodica.
FALSIFIKAT ILI ORIGINAL
Podsetimo, mnogo prašine se podiglo oko ove slike za koju dobar deo stručnjaka tvrdi da je falsifikat ili u najmanju ruku nije delo samog Davinčija već njegovih učenika.
U ovoj prodaji bilo je neobično sve, počev od izbora aukcije: „Salvador mundi“ je bio izložen u segmentu posleratne i savremene umetnosti, što je čudno za sliku koja je datirana 1499. godinom. Na ovaj način „Kristi“ je pokušao da podigne početnu vrednost platna, jer su se poslednjih godina glavni kolekcionari usredsredili na umetnost 20. veka, dok ponuda dela starih majstora privlači sve manje pažnje i novca.
Ipak, prvobitna cena za Da Vinčija bila je prilično skromna – 100 miliona dolara. Razlog je, najverovatnije, u tome što je istorija vlasništva nad slikom prilično nejasna. Poslednji vlasnik „Spasioca sveta“ bio je ruski biznismen i kolekcionar Dmitrij Ribolovljev, koji se pre nekoliko godina našao u središtu velikog skandala. Bivši vlasnik „Uralkalija“ optužio je za mahinacije svog švajcarskog art-dilera Iva Buvjea koji je nabavljao dela umetnosti za Ribolovljevljevu kolekciju po realnoj ceni, a preprodavao ih naručiocu uz ogromnu doplatu. Tako je „Spasioca sveta“ Buvje kupio za 80 miliona dolara, a Ribolovljev je za platno izdvojio 127,5 miliona dolara.
Biznismen je optužio dilera da mu je dva puta previše naplatio slike. Sada su Ribolovljev i Buvje u sudskom sporu, a nezadovoljni kolekcionar je odlučio da postepeno rasproda svoju zbirku. Od 45 funti do 450 miliona dolara Motivi Ribolovljeva za prodaju „Spasioca sveta“ su jasni: potreban mu je novac. I rezultat je, po svoj prilici, prevazišao očekivanja. Biznismenu će sada biti teško da dokaže sudu da je oštećen nakon posla s Buvjeom. Još 1958. godine, kada se platno prvi put našlo na aukciji u „Sodbiju“, ali još nije bilo kvalifikovano kao Da Vinčijevo delo, prodavac je uspeo da zaradi za njega svega 45 funti. Slika se u zvaničnim dokumentima prvi put spominje tek u 17. veku. Prema podacima istraživanja organizacije „Art voč“, dalje prelaženje „Spasioca sveta“ od jednog do drugog vlasnika u naredna četiri veka potvrđen je prilično neodređenim formulacijama „verovatno je kupljen“, „verovatno pripada potomku“, „pretpostavlja se da je dovezao platno sa sobom u Englesku“, „moguće je da ga je preneo u nasledstvo“.
Sudbina slike se na ovaj način prati do 1900. godine, kada je dospela u zbirku engleskog barona Frederika Kuka.
Platno je 2004. godine kupila grupa art-dilera i odnela ga na restauraciju. Detalji nisu otkriveni, ali je nakon toga „Salvador mundi“ prošao nekoliko ekspertiza u muzejima Evrope i SAD. Londonska nacionalna galerija odlučila je da Da Vinčija prizna kao autora ovog platna. „Spasilac sveta“ je 2011. godine bio predstavljen na njihovoj izložbi „Leonardo da Vinči: umetnik Milanskog dvora“ kao „otkriće veka“.
Danas postoji samo dvadesetak slika za koje je jasno utvrđeno da su delo Leonarda da Vinčija. Bez bavljenja pojedinostima ekspertiza i analizom njenog puta od jednog do drugog vlasnika, može se reći da „Spasilac sveta“ izaziva podozrenje, a za to postoji nekoliko razloga. Uticajni umetnički kritičar, kolumnista „Njujork magazina“ Džeri Salc navodi najubedljivije razloge. Kao prvo, nema nikakvih skica koje dokazuju da je Da Vinči radio nad ovom, za njega potpuno netipičnom, frontalnom predstavom lika Isusa. Kao drugo, nema svedočanstava o tome da je Da Vinči uopšte dobio porudžbinu za ovu sliku: tih godina je majstor, poznat po svom sporom radu na slikama, bio zauzet matematičkim istraživanjima i velikim platnima, među kojima je i legendarna Đokonda.
Najzad, poznati nemački stručnjak za stvaralaštvo Leonarda da Vinčija, Frank Zolner, naveo je ozbiljne argumente u korist tvrdnje da „Spasilac sveta“ nije slika samog majstora, nego rad učenika iz njegove radionice. Ipak, zaključci Zolnera nisu bili uključeni u materijale kataloga „Kristija“. Najjednostavniji i najubedljiviji način da se razveju sumnje bila bi detaljna tehnička i hemijska ekspertiza koja je sada prilično pouzdana. Ipak, „Kristi“ upravo to nije učinio, narušavajući time ne samo svoj ugled prestižne aukcijske kuće, nego i čitavog art-biznisa. Ukoliko novi vlasnik „Spasioca sveta“ otkrije da je dao 450 miliona dolara za rad majstorovog učenika, tržište umetnina očekuje kolaps.
Kurir.rs/Bloomberg/Sputnjik
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
ONA JE FENOMEN! Svi ostaju bez teksta kad vide šta devojka radi sa zenicama!
