Više od 15 godina Sandra Perović stalni je gost na tri najznačajnija svetska filmska festivala: u Kanu, Veneciji i Berlinu. Novinarka i filmska kritičarka RTS izabrana je da na Berlinalu bude u međunarodnom žiriju kritike, a u razgovoru za Kurir pre odlaska za Nemačku otkriva kakve su šanse srpskog filma.
- Moj konkretan zadatak u Berlinu, kao i kolega iz Brazila, Španije, Nemačke, Velike Britanije, biće da ocenjujem filmove iz glavnog takmičarkog programa Berlinala, koji se takmiče za glavnu nagradu Zlatni medved. Nagrada FIPRESCI posebno se vrednuje kod autora - kaže Sandra.
Kakva očekivanja imate od ovogodišnjeg Berlinskog filmskog festivala?
- Berlinale je najangažovaniji među festivalima A-kategorije jer se pri selekciji filmova bavi problemima socijalnim i političkim problemima današnjice. Promoviše uglavnom mlađe, ne toliko neafirmisane reditelje i otkriva manje poznate kinematografije, često egzotične.
U selekciji će se konačno naći i film „Dovlatov“, u kome glavnu ulogu igra Milan Marić. Da li ova vest?
- „Dovlatov“ je rusko-poljsko-srpska koprodukcija, a pisca i disidenta Sergeja Dovlatova harizmatično tumači naš daroviti glumac Milan Marić, što ga nominuje za prestižnu nagradu Srebrni medved za najboljeg glumca 68. Berlinala. U takmičarskom programu ovog festivala, nažalost, srpskih autora nema od 2000, kada se za Zlatnog medveda takmičila „Nebeska udica“ Ljubiše Samardžića.
Šta je potrebno da se dogodi da imamo filmove u Berlinu, Kanu ili Veneciji?
- Nedvosmisleno, potrebni su nam kvalitetni filmovi. A što znači da budu gledljivi, komunikativni sa svetom, scenaristički dobro napisani. Nije bitno da li će teme biti istorijske, biografske ili savremene - od otuđenja čoveka u 21. veku do intimnih priča malih običnih ljudi. Važno je angažovati dobre glumce i reditelje koji će znati da na najbolji način iskoriste pomenute preduslove i ostave svoj autorski pečat.
Uradili ste mnoge intervjue sa svetskim zvezdama. Do koga ste najteže došli?
- Kada imate cilj, ništa nije teško. Samo je stvar vremena kada će se realizovati. Postoje izazovi poput Džordža Lukasa i Martina Skorsezea.
Ko vam se otvorio?
- Zajednički imenitelj svih ekskluzivnih intervjua koje sam do sada uradila sa rediteljima i glumcima izvan granica Srbije, a ima ih više od 300, jeste film. Ukoliko sagovornik sam nametne temu koja izlazi iz pomenutih okvira filma i da mi šlagvort, onda se manevarski prostor otvara. Tako sam sa Ričardom Girom razgovarala o filozofiji, budizmu i meditaciji, sa Entonijem Hopkinsom o Beloj Crkvi, gde je davno snimao „Rat i mir“, Itan Hok je imao zanimljive opservacije o životu, u kojima se često osvrtao na razvod od bivše supruge Ume Turman. Ostavio je utisak osobe razočarane u ljubav. A Vensan Kasel mi je nedavno tokom intervjua priznao da Evropljani imaju kompleks zato što filmsku industriju u svetu uglavnom drže Amerikanci.
O hajci na „Nemanjiće“
KRITIKE SU PREURANJENE
Polemiku u javnosti izazvala je serija „Nemanjići“. Da li su loše kritike opravdane?
- Krajnje je neodgovorno iznositi kritike o bilo kom serijskom projektu, pa i o „Nemanjićima“, nakon samo jedne prikazane epizode. To nikako ne može biti reprezentativan uzorak za objektivnu analizu i ocenu jednog televizijskog proizvoda.
Ljubomir Radanov - Damir Dervišagić; Beta/AP
NE PROPUSTITE
