Frontmen grupe Zabranjeno pušenje Nenad Janković, poznatiji po umetničkom imenu Dr Nele Karajlić, u nedelji za nama objavio je novi roman "Solunska 28", a i najavio povratak na muzičku scenu. U intervjuu nedelje za Kurir on govori o stanju u društvu, skenira političku scenu i otkriva kako je Goran Bregović pomogao njegovom bendu.
Veliki povratak na muzičku scenu imaćete na Bir festu na Ušću, gde vas je pre 14 godina izviždala publika. Plašite li opet slične reakcije?
- Ne. Ovoga puta predstaviću kompletno svoje stvaralaštvo. Zajedno sa publikom zaroniću duboko u prošlost, kada sam počinjao svoju karijeru, osvrnuću se i na period svoje svetske avanture, ali ću otvoriti i novo poglavlje novim pesmama, koje su kao neki most između mene u prošlosti i onakvog kakav ću biti za 10 godina. Biće tu mnogo nostalgije, ali i mnogo veselja.
Da li ćete objavljivati nove pesme? Šta vas danas inspiriše kao pesnika i muzičara? - Za inspiraciju nije potrebno mnogo. Dovoljno je da se čovek prošeta ulicama, uđe u kafane, prodavnice, tržne centre i već dobije želju da stavi nešto na papir. Mene i u muzici inspiriše sve, čak i ona muzika od koje mi se povraća. I ona zna da me podstakne na komponovanje.
Javnosti je manje poznato da je Goran Bregović pevao prateće vokale na jednom albumu Zabranjenog pušenja. Zašto ga niste potpisali na ploči? - To se dogodilo posve slučajno. Omot za tu ploču trebalo je da bude štampan pre nego što smo završili snimanje da bismo pravovremeno počeli sa izdavanjem albuma. Goran je došao u tom međuvremenu, bio je jako dobro raspoložen i mnogo nam je pomogao savetima. Čini mi se da je na "Zvijezdi nad Balkanom" svirao gitaru, a prateće glasove je pevao na "Straži pored Prizrena". Kako je omot već bio odštampan, njegovo ime se na njemu nije našlo. Nije to bio nikakav naš hir. Naprotiv, svako normalan stavio bi njega na omot ploče, ali mi smo bili grupa koju nije interesovala takva vrsta reklame.
Ko je više pomogao Pušenju, Brega ili Milić Vukašinović? - Mića, naravno. Iako je i Brega pratio razvoj Novog primitivizma od samog početka. Međutim, Mića je povukao konkretne poteze, pronašao je studio, gurnuo nas u vatru. On je jedan od onih posvećenika rok muzici kojima se u normalnim zemljama gradi spomenik za života.
Jesu li zarasle rane iz devedesetih? Da li planirate pomirenje i koncerte sa Sejom? - Rane devedesetih nikada nisu ni postojale, niti sam ja zamerao ljudima oko sebe. Svako od nas imao je mogućnost da bira, ja sam izabrao jedan put, a Sejo drugi. Teško da će se ti putevi ukrstiti...
Liberalan Nisam homofob, prvi sam pevao o gejevima
Da li Srbija, kao Crna Gora, treba da odobri gej brakove? - Zabranjeno pušenje je jedna od retkih grupa koja je pevala o LGBT populaciji u ono vreme kada to nije bilo politički korektno. Stoga je teško da nas smestite među homofobičare. Ipak, mislim da kada se nečija fizička ili duhovna osobina ostvaruje kroz politički program, to postaje opasno.
Kako vidite sve češće zaoštravanje odnosa između država u regionu? - Sve je manje ili više isto kao što je bilo i kad je rat počeo. Pozicije se nisu promenile, a ni osećanja ljudi. Rat, kao i svaki rat, bio je uzaludan. Nije doneo nijedan odgovor, već je samo postavio nova pitanja. Čak i oni koji se nominalno busaju u prsa kao pobednici, svojim potezima pokazuju koliko su nezadovoljni. I to smo znali da će se dogoditi, i to je bilo predvidljivo. Teško da ovde može da dođe do normalizacije dokle god se o toj normalizaciji brine međunarodna zajednica. A kako su Slovenija i Hrvatska ušle u Evropsku uniju, tako je mešanje međunarodne zajednice konačno ozvaničeno. Sada one nisu više briga slovenačkog i hrvatskog naroda, već i cele Unije. Veselo! Onog momenta kada oni dignu ruke od Balkana, Balkan će da procveta. Nažalost, ne vidim da će se to dogoditi za našeg života.
Da li obični ljudi bolje sarađuju nego političari? - E, u to nisam siguran. Političari su ti koji od konflikta imaju najviše koristi, ali to ne znači da ta korist dugo traje. Obični ljudi nošeni su svojim potrebama, pa kad se desi da ih ispune, to može da traje duže od one saradnje koje naprave političari.
Veliki ste fan Novaka Đokovića. Može li on da bude onaj stari i kako doživljavate napade na njega u medijima? - Nole je najveći naš sportista svih vremena i jedan od deset na svetu. Bio je na prvom mestu ATP liste duže od moje gimnazije, nosi rekorde koje ni Real iz Madrida ne može da dosegne. Sjajan je čovek, duhovit i smeran. Ne vidim nijedan razlog da se on napada u medijima, osim ljubomore i ličnog nezadovoljstva. Znam čoveka. Sve je do njega. Taj ako odluči, u stanju je da se popne na Mesec. Peške.
"Fajront u Sarajevu" je vaše nostalgično i toplo sećanje na Sarajevo. Kako mislite da će publika doživeti novi roman "Solunska 28"?
- Mislim da sam sa "Fajrontom" uspeo da uverim čitalačku publiku da je ono što pišem zanimljivo. A "Solunska" je po svojoj dramaturgiji i tempu zanimljivija od "Fajronta".
Može li roman o Beogradu, istoriji jedne porodice, da po tiražu dostigne "Fajront"? - Može, naročito s vremenom. A kako su sva moja dela dobijala na težini sa proticanjem vremena, tako se nadam da sam i "Solunsku" napisao za one koji će se roditi za sto godina.
O Beogradu Moji koreni su na Dorćolu
Koje je vaše prvo sećanje na Beograd i Dorćol? - Kao i svaki drugi Jugosloven, i ja sam imao tetku u Beogradu. Majka je brata i mene znala da dovede kod nje na nekoliko dana, uglavnom zimi, pa mi je slika grada bila siva. Spas od tog sivila nalazili smo u zoološkom vrtu. Druga moja tetka, sestra moje bake, bila je prvi spiker Radio Beograda. Zvala se Jelena Bilbija. A Dorćol je mesto gde je moj pradeda napravio kuću početkom 20. veka. Sigurno da nije ni sanjao da će mu praunuk početkom devedesetih imati beogradsku ličnu kartu sa tom istom adresom.
Autor: Ljubomir Radanov, Foto: Zorana Jevtić
