Autorka romana "Smrt u belom mantilu" Marija Gojković otkriva sve tajne koje se kriju ispod belih mantila, sve nedostatke zdravstvenog sistema, opisanu kroz priču mlade devojke koja se bori sa teškom bolešću.
Slogan knjige glasi "Opipaj puls i shvatićeš koliko si srećan", šta ste time hteli da poručite čitaocima?
"Upravo to! Da kad imaju loš dan na poslu, zaglave se u saobraćajnoj gužvi, imaju ljubavne probleme ili prosto ustanu neraspoloženi ili kako mi kažemo na 'levu nogu', da opipaju puls i shvate koliko su srećni. Sve dok smo živi i zdravi, sve je rešivo, ali nekako zaboravljamo da se radujemo svakodnevnim lepotama jer se podrazumevaju. Kad ih izgubimo shvatimo da se ništa ne podrazumev, ali prečesto to kasno shvatimo."
O čemu zapravo govori roman "Smrt u belom mantilu"?
"Moj urednik kaže da je to priča o bolu i patnji, o korupciji i rastegljivosti ljudskih karaktera, priča o ljubavi i poverenju, o zdravstvu i tajnama belih mantila, ali iznad svega to je priča o saosećajnosti, i spremnosti čoveka da pomogne čoveku. Ja bih rekla da je to priča o mladoj devojci kojoj se ostvaruju snovi, ali jedan bezazlen odlazak kod lekara menja sve! Suočena sa teškom bolešću, ona se bori za svaki novi dan, sa sobom, sa zdravstvenim sistemom i celokupnim društvom. To je borba za bolji svet, ali i onda kada shvati da možda ne može da promeni svet, shvata da može makar sopstveni."
Na početku knjige piše da glavna junakinja nema ime jer na njenom mestu može biti svako?
"Svi smo mi pomalo glavna junakinja, i ona je deo svakoga od nas! Svako ko pročita knjigu, sigurna sam da će se složiti sa mnom!"
Knjiga deluje kao ispovest, koliko je to deo mašte pisca, a koliko realnosti?
"Pisci su ti koji maštu pretvaraju u romane, ali isto i oni koji u realnom životu pronalaze najbolju inspiraciju."
"Smrt u belom mantilu" je prvo izdanje nove izdavačke kuće Emotion books brend, kako je došlo do te saradnje?
"Potpuno spontano. Radila sam adaptaciju za seriju 'Sinđelići' i imala priliku da upoznam sjajne ljude na tom projektu. U jednom trenutku ponuđeno mi je da sa novom knjigom budem prvo izdanje njihove izdavačke kuće. Danas sam više nego srećna što sam upravo ja ta kojoj su ponudili tako nešto i na tome sam izuzetno zahvalna Aleksandri Stefanov, koja je bila pokretač cele ideje."
Glavna junakinja prolazi kroz različite faze, koliko je bilo teško pisati takvu knjigu?
"Veoma teško. Imala sam utisak kao da živim sa teško bolesnom osobom i svaki dan sam plakala. Junakinja nakon prvobitnog šoka, prolazi kroz različita psihička stanja, a ja sam bila ta koja je 'morala' sve to da isprati. I nakon svega više sam nego ponosna na glavnu junaknju knjige jer je ona postala moj idol, a imam utisak da postaje i čitaocima."
Knjiga je nedavno izašla, a već pršte pohvale. Šta vam najčešće kažu čitaoci?
"Da im je glavna junakinja promenila život jer su zahvaljujući njoj uspeli da saglkedaju sopstvenu sreću."
Iako knjiga na početku deluje kao ispovest, sa svakom novom stranicom zaplet postaje sve intezivniji i zanimljiviji i ne dozvoljava čitaocu da ispusti knjigu iz ruke?
"Kažu da se čita u dahu i drago mi je da je tako."
Glavnoj junakinji dečko za koga je želela da se uda okreće leđa, dobija otkaz na poslu... Šta nam to govori?
"Rekla bih da ljudi umeju da budu sebični, ponekad i bezosećajni, ali ko smo mi da sudimo? Kada joj je najviše trebala podrška ostala je bez nje, ali sve je to život... Možda je nešto izgubila, ali već u sledećem trenutku je dobila. Pojavili su se neki novi ljudi koji su joj dali snagu, dali krila i upravo u tome je čar života! Nije važno koliko puta ćemo pasti, važno je da se uvek podignemo!"
U knjizi se pominje samohrana majka, koja je u saradnji sa udruženjem koje bi trebalo da pomaže obolelima 'oprala novac' nakon smrti svoga deteta. Pošto se i Vi bavite humanitarnim radom, kakva su Vaša iskustva u odnosu na glavnu junakinju?
"Glavna junakinja je imala tu nesreću da spozna koliko daleko može da ide ljudska pohlepa, ništa nije mnogo drugačije ni u realnom životu, zato se trudim da pomognem koliko mogu, ali u tišini. Svačega sam se naslušala, ali ipak čvrsto verujem u ljudsku čistotu i verujem da je ima na pretek i u izobilju samo od eksponiranja loših stvari, ne može da zablista u punom sjaju."
Niste se ustručavali da u knjizi pomenete ni ministra zdravlja i poličtičare?
"Ministar zdravlja najbolje zna šta se krije ispod belih mantila, ali zato je tu Dušan, odlučan mlad novinar, koji se trudi da sve razotkrije, a ujedno pomogne i glavnoj junakinji, ali da ne otkrivamo sve detalje, već da ostavimo nešto i da pročitaju čitaoci."
Jedan od zanimljivih likova je starac čiji se sin ubio, iako deluje da je tu sve jasno, iza tog samoubsitva se krije jeziva tajna i nekoliko zločina?
"Taj starac mi je jedan od dražih likova iz knjige jer je uprkos velikoj porodičnoj tragediji, uspeo da smogne snagu i pronađe način, pomalo čudan, ali ipak vredan, da pomogne drugima. Biti veliki čovek u bolu je nešto što posebno cenim i kod svojih junaka i kod ljudi."
Predlagali su Vam da knjigu pišete pod pseudonimom. Zašto niste poslušali savet?
"Zato što to ne bih bila ja... Zato što bih izdala svoju junakinju koja je oličenje hrabrosti... Zato što moji čitaoci zaslužuju da znaju da sam napisala 'Smrt u belom mantilu'... I još mnogo 'zato'!"
Zahvaljujući ovoj autorki pokrenute su teme o kojima se ćutalo i koje su gurane pod tepih. Sa izlaskom prve knjige držala je brojne tribine, kako bi pomogla mladim devojkama i osvestila narod da se trgovina ljudima dešava i kod nas, a sa drugom je pokrenuta kampanja protiv nasilja nad ženama "Svaka kuća, sgiurna kuća" sa idejom da se svaka žena oseća sigurno u svojoj kući. Kampanju su podržale i mnoge javne ličnosti. Iza nje su prodati tiraži i nagrade. Njen treći roman govori o još jednoj temi koja se tiče svih nas, a o kojoj se ne govori dovoljno.
Takođe, pored toga što je uspešan pisac, Marija je i scenarista. Adaptaciju scenarija za seriju "Sinđelići" radila je upravo ona. Pored toga, bavi se humanitarnim radom u vise oblasti, a ističe se i u tome što je veliki ljubitelj životinja.
(Kurir.rs, M.D/Foto: Promo)
NE PROPUSTITE
