Grobnicu Romanovih seljaci su otkrili 1981. godine, ali o tome nikome nisu govorili, u strahu da komunističke vlasti ne saznaju za njihovo otkriće.
Tek deset godina kasnije, kad se Sovjetski Savez raspao i komunizam pretrpeo slom, u šumi izvan Jekaterinburga izvršena je ekshumacija posmrtnih ostataka Romanovih i njihovih slugu. Ali u otvorenoj grobnici je, umesto jedanaest skeleta, nađeno samo devet.
U noći između 16. i 17. jula 1918. godine, naime, ubijeni su car Nikolaj II, carica Aleksandra, njihov sin Aleksej, ćerke Olga, Tatjana, Marija i Anastasija (na gornjoj fotografiji, s leva na desno), dvorski lekar Jevgenij Botkin i troje slugu. Ruski forenzičari su pri iskopavanju utvrdili da nedostaju skeleti Alekseja i Marije.
Tek 2007. otkriveni su ostaci i ovo dvoje najmlađih Romanova, i njihov DNK je sledeće godine u jednoj američkoj laboratoriji upoređen s DNK rođaka carske porodice. Potvrđeno je da kosti zaista pripadaju Mariji i Alekseju.
Da li je bilo preživelih
Ruska pravoslavna crkva, međutim, odbila je da prizna te nalaze, pa je na zahtev patrijarha Kirila 2015. odlučeno da se uzorci nađenih skeleta uporede sa ostacima cara Aleksandra III, Nikolajevog oca. Te analize su u toku.
U decembru prošle godine saopšteno je da će Crkva, koja je 2000. Romanove proglasila svetiteljima, dozvoliti da i ostaci Alekseja i Marije budu sahranjeni sa ostalima u Sankt Peterburgu, „ako nepobitno bude utvrđeno da su pronađeni posmrtni ostaci njihovi“.
Razlog za ovakav oprez Ruske pravoslavne crkve razumljiv je ako se zna da gotovo čitav vek opstaju legende o preživelim članovima carske porodice.
Prema naknadno otkrivenim beleškama Jakova Jurovskog, komandanta čuvara koji si ubili Romanove, jedna od ćerki nije umrla odmah, nego je, dok su odvlačili tela iz prostorije, „plakala i udarala se po glavi“. To je bilo dovoljno da nastane legenda o preživelim ćerkama Romanovih. Najmanje deset žena u prošlom veku tvrdilo je da je Anastasija Romanov.
Prevaranti ili žrtve
Najpoznatija od njih bila je Ana Anderson. Ona se nekoliko dana posle pogubljenja Romanovih u julu 1918. pojavila u jednoj bolnici u Nemačkoj. Skoro četiri godine odbijala je da kaže odakle je, da bi 1922. saopštila da je ona zapravo Anastasija Romanov.
Ispričala je da je preživela milošću jednog od čuvara... Iako su rođaci Romanovih odmah rekli da je reč o prevari, a i utvrđeno je njeno pravo ime - Franciska Šankovska iz Poljske - mnogi ljudi bili su skloni da joj poveruju. Do smrti 1984. držala se svoje priče, a kad je kremirana, urađena je analiza njenog DNK koja je pokazala da nije bila u srodstvu s Romanovima.
Poznat je slučaj i dve Ruskinje, Nadežde Vasiljevne i Evgenije Smit, koje su tvrdile da su Anastasija i Marija Romanov, a pod tim imenima su i sahranjene na Uralu 1964. godine.
Sudbina navodne preživele princeze Romanov predmet je i mnogih knjiga i filmova.
Poreklo legende
SVEDOČENJE BEČKOG KROJAČA
Bečki krojač Hajnrih Klajnbecl je 1964. u nemačkom sudu gde je utvrđivan identitet Ane Anderson izjavio da je odmah nakon ubistva u Jekaterinburgu 17. jula 1918. video ranjenu Anastasiju. On je svedočio da je ranjena Anastasija provela tri dana kod njegove gazdarice preko puta kuće u kojoj su Romanovi bili zatočeni. Posle toga je nestala i Klajnbecl više nije znao njenu sudbinu.
(Kraj feljtona)
Piše: Momčilo Petrović
Foto: Arhiva, Printscreen
NE PROPUSTITE
