icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

VLADIMIR ARSENIJEVIĆ OBJAVIO NOVI ROMAN: Nevine smo žrtve društvenih okolnosti!
Foto: Nebojša Mandić

tragedija devedesetih

VLADIMIR ARSENIJEVIĆ OBJAVIO NOVI ROMAN: Nevine smo žrtve društvenih okolnosti!

Pop kultura

Četvrt veka sam u ovoj tragičnoj priči o devedesetim godinama. Mene ta tema i dalje izbezumljuje i potresa, kaže pisac Vladimir Arsenijević govoreći o trećem delu tetralogije "Kloaka maksima", romanu "Ka granici", koji je nedavno objavio.

 

foto: foto Laguna

"U ovom poglavlju moji protagonisti, bračni par s detetom, kao i do sada nalaze se zarobljeni u nemilim vremenima, koja postaju stravična te 1991, kada je buknuo rat u Hrvatskoj i kada je tokom rane jeseni u Beograd zahvatio talas mobilizacije. Mlade ljude, klince, kupili su sa ulica, iz domova, i odvodili ih na ratišta, odakle su se često vraćali u metalnim kovčezima. Sećam se, svakodnevno su objavljivani spiskovi tih mladih ljudi koji su furiozno ubačeni u rat koji nisu razumeli, koji nisu želeli. Davali su svoje živote nizašta, za rat koji se nije ni formalno vodio. Zvanična naracija vlasti bila je da Srbija nije u ratu. Mene to danas i dalje izbezumljuje i potresa", kaže Arsenijević i dodaje:


"Zato mi je neverovatna ta olakost u poređenju s devedesetim - kad ljudi kažu gore je sada nego tada, ili vratile su se devedesete. Stvarno smatram etički glupim i problematičnim da se takvo poređenje uopšte vrši. Suočavamo se s gubitkom sećanja, nema mogućnosti zadržavanja emotivnog razumevanja, ljudi žive u trenutku i očekuju od svog trenutka nešto".

 

foto: Promo Laguna

U delu "Ka granici" par se izmešta iz beogradskog ratnog ludila na imaginarno ostrvo u Grčkoj, zatim prelaze u Atinu, gde u društvu anarhista ponovo žive slobodu, ali ipak, bežeći od granice, oni se kreću ka granici sopstva.


"Počev od tog osećaja da smo nevine žrtve objektivnih društvenih okolnosti, do suočavanja s konzumacijom heroina, koja devedesetih ima i te kako veze s tim okolnostima. Dokaz je vreme posle 6. oktobra, kada je Miloševićeva država napokon doživela krah i kada su ljudi ušli u trezor Komercijalne banke i našli 500 kilograma čistog heroina. To je bio dokaz da je država glavni diler koji time finansira ratove", kaže Vladimir i ističe da je to bilo vreme kada je mladima bilo potrebno bilo šta da se otrgnu jezivoj realnosti.

 

foto: foto Laguna

"Ljudi su počeli naprasno da ginu, u SKC, u kafeu "Pevac"... S druge strane, veliki broj ljudi je odlazio iz zemlje. Sećam se svog imenika, listao sam ga i bio je prepun precrtanih imena. Tada mi se javila ta ideja. Mogao sam da pričam priču o tome kako smo mi žrtve, ali ona ne bi bila istinita ako i sami dželati ne bi bili žrtve, jer smo i sami učestvovali u ubijanju samih sebe. Odlučio sam da svoje likove izmestim iz tog besa i ludila i smestim u prostor gde toga nema", objašnjava Arsenijević i priseća se da je u tom periodu radio kao turistički vodič, te bio primoran da bude pola meseca u paklu Beograda, pola u raju Grčke.


"Tokom devedesetih ljudi su imali strašan strah od odlaska, od mobilizacija. Bilo im je lakše da se zadrže u svom mikrosvetu, koji su vešto održavali i pre Fejsbuka, iako mi naivno mislimo da su mikrosvetovi nastali s društvenim mrežama. Ljudi su mogli da se zadrže u njemu da bi preživeli. Mnogi su bili, pa i ja sam, užasno naivni. Mislio sam - nema šanse! Videli smo masovne grobnice, mrtvu decu, mučenje, mislio sam neće se to dogoditi ponovo... Ali eto, vrlo brzo se pokazalo suprotno. Želim da završim svoju tetralogiju i mislim da je mnogim ljudima to potrebno. Mnogi, a u to sam se uverio kad sam još 1994. godine objavio "U potpalublju", ne veruju vestima, već istini koja dolazi iz književnosti, jer su u njoj upisane prave ljudske patnje", kazao je Arsenijević.

 

(Kurir, Mona Cukić / Foto: Nebojša Mandić)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.