Najnovije vesti

KROZ SUZE JE UPITALA: MAMA, JESAM LI JA SRBENKA? USLEDIO JE ŠOKANTNI ODGOVOR! Mladi hrvatski glumci otkrili KAKO su reagovali kad su saznali da su poreklom SRBI! (VIDEO)
Foto: Printscreen YouTube

NOVI FILM O STAROJ TEMI

KROZ SUZE JE UPITALA: MAMA, JESAM LI JA SRBENKA? USLEDIO JE ŠOKANTNI ODGOVOR! Mladi hrvatski glumci otkrili KAKO su reagovali kad su saznali da su poreklom SRBI! (VIDEO)

Pop kultura

“Mama, je l’ sam ja Srbenka?”, upitala je Nina svoju majku kada je imala sedam godina davne 2008. Na potvrdan odgovor svoje majke ona je ostala u šoku jer je žarko želela da bude Hrvatica, Riječanka, tu gde je rođena i gde je odrastala. Bio je to šok za nju i počela je da plače... a kasnije tu činjenicu i skriva u društvu. I ona nije jedina koja je rođena nakon građanskog rata u Hrvatskoj, a koja je krila svoje srpsko poreklo.

foto: Printscreen YouTube

Upravo o tome govori film “Srbenka” reditelja Nebojše Sljepčeviča koji je na filmskom festivalu u Motovunu imao svoju hrvatsku premijeru. I to nije običan igrani film. Ideja iz koje je nastao je još neobičnija ali je kao tema sveprisutna u hrvatskom društvu nakon završetka ratnih godina.

Film prati pripreme i probe za pozorišnu predstavu “Aleksandra Zec” Olivera Frljića, a tema kojom se bavi je uticaj hrvatskog društva i javnog diskursa na živote dece srpske nacionalnosti koja su rođena u Hrvatskoj godinama nakon završetka građanskog rata.

Reditelj Nebojša Slijepčević je objasnio kako je uopšte došlo do filma.

"Snimanje samih proba bio je moj poluprivatni projekt, to ispočetka nije bilo snimanje filma, nego moja umetnička znatiželja, hteo sam da vidim kako Oliver Frljić radi. Zamolio sam ga da bih voleo biti na njegovim probama i on je vrlo brzo pristao", priča.

foto: Printscreen YouTube

I, dok je Sljepčević, koji je i ranije imao ideju da snimi film koji bi se bavio različitim percepcijama u Hrvatskoj onoga što se zbivalo u ratovima tokom raspada Jugoslavije, nije ni slutio da će tako nešto pronaći na probama za predstavu koje je došao da snimi kako bi izbliza na delu gledao čuvenog reditelja.

"Moja je kamera na tim probama do drugog dana bila samo moj blok i olovka, koji su služili tome da imam beleške. Kad sam na prvom sastanku video Frljića s glumcima, shvatio sam da će zapravo na samom procesu rada na predstavi glumci deliti dosta svojih ličnih iskustava, baš kao i Oliver, i da su ta iskustva vrlo različita. I već tada mi se učinilo da je to možda filmski zanimljivo, jedan rašomon koji se zbiva unutar glumačke ekipe. A onda su se pojavile četiri 12-godišnje devojčice, glumice koje je trebalo da nastupe u predstavi", priča Slijepčević.

Devojčice, članice pozorišne radionice ZiM iz Rijeke, u jednoj sceni Frljićeve predstave otkopavaju mrtvu Aleksandru Zec, njihovu vršnjakinju. Zajedno s Aleksandrom (koju glumi Ivana Roščić) sedaju oko školske klupe i odgovaraju na Aleksandrina pitanja: o njihovoj nacionalnosti, slobodnim aktivnostima, simpatijama...

foto: Printscreen YouTube

Ipak, tokom rada na predstavi ustanovilo se da je jedna od devojčica Srpkinja i da to skriva.

"Već na prvoj probi videlo se da je jedna od njih u dosta većem grču od ostalih. I pre nego što sam uopšte saznao njenu priču, počeo sam kameru da okrećem ka njoj, da bih vrlo brzo saznao da je devojčica Srpkinja, rođena 2001. godine. Ispričala nam je da tačno pamti dan i sat u svom životu kada je saznala da nije Hrvatica. Već tada mi se učinilo da je to, kao prvo, strašno, a kao drugo, da me zanima da saznam šta to govori o našem društvu i zašto se to zbiva, gde su uzroci toga", prepričava Slijepčević.

Devojčica Nina tada je imala sedam godina i za nju je saznanje bio veliki šok te se rasplakala i pitala mamu: “Je l’ sam ja Srbenka?”, budući da tada još nije znala da se pravilno kaže Srpkinja. U filmu je opisala i kako se na sve moguće načine trudila da dokaže da je to greška i da je ona Hrvatica, rođena u Rijeci.

Pored Nine, i glumac Nikola Nedić ispričao kako je i on kao dete imao problema sa svojom srpskom nacionalnošću i kako se morao prilagođavati da bi se uklopio, pa kada bi u nekom dokumentu trebalo da napiše ime oca, on bi umesto Simo uvek pisao Šimo.

"Za mene to simbolizuje i ilustruje različite glasove u hrvatskom društvu koji koegzistiraju. Zanimljivo je napomenuti da su svi glumci u predstavi mladi ljudi koji su u vreme rata bili deca ili tinejdžeri, nisu bili odrasli ljudi. Ono što je mene zanimalo filmski nisu devedesete, nego današnjica i kako sve to utiče na decu koja su danas deca. Mene nije zanimalo raditi film o Aleksandri Zec ili o devedesetima u Hrvatskoj, nego o 2017. ili 2014. kad je taj film sniman", ističe Slijepčević i dodaje kako je danas realnost da dosta ljudi u Hrvatskoj skriva svoju nacionalnost.

"Kad sam tokom procesa rada shvatio da će Nina biti glavna junakinja filma, konsultovao sam se s njenom majkom, a kada je film bio gotov, prvo smo ga pokazali njima. Ne mogu govoriti u njihovo ime, ali znam da je Nini to bilo pitanje svojevrsne emancipacije i koliko god joj je bilo teško, što se vidi i u filmu, bilo joj je jako potrebno da izađe iz tog straha. Njena mama je prirodno zabrinuta za svoju ćerku i svesna koliko je bitna ta tema i za nju i za ovo društvo, te nam je dopustila da koristimo njene izjave. Na početku i kraju filma imamo ljude iz publike koji takođe dele svoje iskustvo, imali smo jednu devojku koja je imala veoma neobično i neugodno iskustvo iz detnjstva koje je htela podeliti s nama, ali kada je videla ceo film, uplašila se jer je upravo dobila posao i bojala se reakcija te nas je zamolila da je sklonimo iz filma, što sam ja i uradio", priča reditelj.

Film je svetsku premijeru imao u aprilu u Nionu. Nakon Motovuna, film će imati regionalnu premijeru u Sarajevu, gde otvara dokumentarnu konkurenciju, a od 20. septembra iz Rijeke kreće i hrvatska kinodistribucija.

Kurir.rs/ Jutarnji list / Foto: Printscreen Youtube

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...