icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

MAJA ODŽAKLIJEVSKA OTVORENO O BORBI SA AUTIZMOM: Boriću se dokle god imam snage za zdravlje unuka!
Foto: Aleksandar Jovanović Cile

INTERVJU

MAJA ODŽAKLIJEVSKA OTVORENO O BORBI SA AUTIZMOM: Boriću se dokle god imam snage za zdravlje unuka!

Pop kultura

Poslednjih godina Maja Odžaklijevska više se pojavljuje u javnosti kao baka osmogodišnjeg unuka Luke nego kao pevačica. Oni koji duže pamte setiće se dugokose žene pune života, čija se svaka nova pesma očekivala s nestrpljenjem.

 

Ova pevačica danas je vrhunska baka, u potpunosti posvećena porodici. Otvoreno govori o problemima koji su je zadesili i uliva snagu onima koji se suočavaju s autizmom svoje dece.

 

Mora da je u vašem odrastanju bilo mnogo toga što je od vas stvorilo ženu s toliko snage i dobrote, s obzirom na to da odgajate svog unuka Luku, koji je oboleo od autizma. Jeste li i u detinjstvu bili takvi?
- Uvek određeni faktori koji nas formiraju utiču na naše kasnije odluke. Važno je samo izvući pouke tokom odrastanja, fokusirati se na podelu između dobrog i lošeg, uložiti trud da se ne živi stihijski, već s potpunim shvatanjem života, onakvim kakav je dat svakome pojedinačno.


Zapravo, ako vam je nešto predodređeno, nemojte bežati od te činjenice, već uprite svojski da se vaspitate i porastete u dobrog čoveka. Prvi put sam osetila to u četvrtoj godini, kada sam donela odluku da ću biti pevačica, kad sam pronašla malog psa lutalicu, koga nisam smela da unesem u kuću, a kome sam svakodnevno odnosila obrok iza kuće, sve dok nije porastao. Tada sam osetila da volim da brinem o nemoćnima. Sama sam odgajala svoju decu, za koju mislim da su dobri ljudi, a sada sam svoju punu pažnju prebacila na Luku.

 

SVEST O PROBLEMU

Kako se dogodilo da preuzmete brigu o Luki?
- Brigu o Luki delimo ćerka i ja, s tom razlikom što ja shvatam da on ima problem, a ona ga teže prihvata. To je inače svojstveno roditeljima koji imaju taj problem. Tako ujedno pomažem i njoj i Lukinom odrastanju.

foto: Marina Lopičić

 

Mnogo se piše o autističnoj deci i njihovim porodicama, ali kao da smo nekako kao društvo autistični na autizam. Imate malu penziju, kažete da je Luka skroman i da razume situaciju. Da li se menja nabolje vrsta pomoći koju možete da dobijete?
- S postavljanjem dijagnoze, Luka je dobio malu novčanu pomoć, koja nam i te kako dobro dođe, s obzirom na moju malu penziju. Time nismo rešili njegov problem, pošto je malo institucija i školovanog kadra za rad sa autističnom decom. Da bi takvo dete napredovalo, da bi se osamostalilo - jer roditelji nisu večni, potrebna je stručna pomoć, a kadra ima nedovoljno. Osim toga, veći deo osposobljavanja je roditeljska briga. To dezavuiše članove porodice. Većinom sami brinu, čak i ne tražeći pomoć, jer se stide svog problema. Zato sam glasno izrekla problem, jer je svaka pomoć dobrodošla.

 

Da li vam neko pomaže?
- Pomaže institucija u kojoj se Luka školuje, škola "Dušan Dugalić" na Vračaru, a pomažu mi i prijatelji koji shvataju da smo Luka, ćerka i ja u problemu. Ipak, najviše pomaže svest o tome da imamo problem. Kada se jednom suočite s tim, počinjete da idete putem koji će ga ublažiti jer mu se posvetite svim svojim bićem i zato što ima mnogo dobrih ljudi željnih da pomognu.

 

PRIHVATANJE REALNOSTI

Poznato je da ste imali problema sa srcem. Kako ste sada?
- Zdravlje strada kad imate stotinu briga, a one se nekako ređaju kad preuzmete odgovornost za svoj život. Tako sam i ja oslabila imunitet i počela da poboljevam od koječega, ali ću tu priču ostaviti za neku drugu priliku. Ne volim da se žalim, hoću da se borim dokle god imam snage.

 

Izgledate veoma prefinjeno i sofisticirano. Šta vas održava u formi?
- Hvala na komplimentu! Mislim da me stavovi održavaju u formi. Na primer, na čuđenje većine, pustila sam da mi rastu sede, a ja samo spasavam ono što je ostalo od moje raskošne kose. Ne želim da se podvrgnem hirurgiji u smislu ulepšavanja, jer ponosno nosim svoje godine. Svakodnevna nega je dovoljna da se previše ne opustim i zaličim na čudovište. To je ono prihvatanje života koje sam već pomenula. Kada istisnete kompleks, dobijete mir.

 

Jednom prilikom ste izjavili da želite da starite polako, u miru. Sa čim čovek treba da se pomiri da bi to ostvario?
- Kao što rekoh, važno je da imate svest o tome da svemu dođe kraj. Što pre shvatite tu činjenicu, lakše živite život. Dok ste mladi, sve vam je lako, puni ste energije, poleta, imate stotinu ciljeva, a kada dođete u neke zrele godine, uviđate da vam energija lapi i tada morate prihvatiti druge fokuse koji vam se nameću kako biste ostali duhom zdravi.

 

DRUŽENJE SA SOBOM

Kako izgleda jedan vaš dan?
- Meni je svaki dan divan, jer sam tako odlučila. Svako jutro, kad se probudim, zahvalim bogu na novom danu, ma kako se on odvijao i šta god doneo, jer sve je božji dar, i ono dobro i ono manje dobro. Smatram se privilegovanom jer sam dobila život.

foto: Marina Lopičić

 

Šta ne možete da podnesete?
- Glupost, uskogrudost, sujetu, uzvišen ego... ali i to podnosim u malim količinama. A kada mi se učini da je toga previše, odmaknem se i počinjem da razgovaram sa sobom. Tu se sita ispričam s nekim ko me odlično razume, jer se ne kaže džabe da ste u najboljem društvu kad ste u svom društvu. Zato volim samoću.

 

Za mnoge ste najbolji ženski vokal s prostora eks-Ju. Imate li vremena, želje, volje da slušate današnju domaću muziku?
- Nema šanse! Biram muziku na Jutjubu i na mojoj listi skoro da nema domaće muzike, osim one iz plodnih perioda naše domaće scene i poneke koju stvaraju oni koji nisu pogubili muzičke kriterijume.

 

BILA SAM PREPUŠTENA SEBI

Kada se setite sebe kao riđokose žene očaravajućeg osmeha i raskošnog glasa, imate li neku svoju filozofiju o sudbini talentovanih i slavnih?

- Mislim da nisam imala dovoljno vremena, boreći se za opstanak, da shvatim da sam posebna, da sam bila izuzetno lepa i, kako rekoste, "raskošna" u mnogim talentima koje posedujem. Niko mi nije ukazivao na to. Štaviše, majka je smatrala da je sigurna profesija neka sasvim druga i nije me podržavala u nastojanju da se bavim onim za šta sam rođena. Bila sam prepuštena sama sebi. Kada nemate podršku roditelja, sami formirate svoj svet, a nekada on može podrazumevati veliki danak. Danas žalim što nisam imala više hrabrosti i drskosti da odem tamo gde su me pozivali, u Kanadu, Ameriku, Švedsku, i da dobijem adekvatne zasluge za svoj talenat. Što se tiče filozofije o slavnima, moram reći da su i oni ljudi, često obični, osim istaknutog talenta za profesiju kojom se bave.

 

(Ljilja Jorgovanović, Foto:Aleksandar Jovanović Cile)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.