Poslednjih godina Maja Odžaklijevska više se pojavljuje u javnosti kao baka osmogodišnjeg unuka Luke nego kao pevačica. Oni koji duže pamte setiće se dugokose žene pune života, čija se svaka nova pesma očekivala s nestrpljenjem.
Ova pevačica danas je vrhunska baka, u potpunosti posvećena porodici. Otvoreno govori o problemima koji su je zadesili i uliva snagu onima koji se suočavaju s autizmom svoje dece.
Mora da je u vašem odrastanju bilo mnogo toga što je od vas stvorilo ženu s toliko snage i dobrote, s obzirom na to da odgajate svog unuka Luku, koji je oboleo od autizma. Jeste li i u detinjstvu bili takvi? - Uvek određeni faktori koji nas formiraju utiču na naše kasnije odluke. Važno je samo izvući pouke tokom odrastanja, fokusirati se na podelu između dobrog i lošeg, uložiti trud da se ne živi stihijski, već s potpunim shvatanjem života, onakvim kakav je dat svakome pojedinačno.
Zapravo, ako vam je nešto predodređeno, nemojte bežati od te činjenice, već uprite svojski da se vaspitate i porastete u dobrog čoveka. Prvi put sam osetila to u četvrtoj godini, kada sam donela odluku da ću biti pevačica, kad sam pronašla malog psa lutalicu, koga nisam smela da unesem u kuću, a kome sam svakodnevno odnosila obrok iza kuće, sve dok nije porastao. Tada sam osetila da volim da brinem o nemoćnima. Sama sam odgajala svoju decu, za koju mislim da su dobri ljudi, a sada sam svoju punu pažnju prebacila na Luku.
SVEST O PROBLEMU
Kako se dogodilo da preuzmete brigu o Luki? - Brigu o Luki delimo ćerka i ja, s tom razlikom što ja shvatam da on ima problem, a ona ga teže prihvata. To je inače svojstveno roditeljima koji imaju taj problem. Tako ujedno pomažem i njoj i Lukinom odrastanju.
Mnogo se piše o autističnoj deci i njihovim porodicama, ali kao da smo nekako kao društvo autistični na autizam. Imate malu penziju, kažete da je Luka skroman i da razume situaciju. Da li se menja nabolje vrsta pomoći koju možete da dobijete? - S postavljanjem dijagnoze, Luka je dobio malu novčanu pomoć, koja nam i te kako dobro dođe, s obzirom na moju malu penziju. Time nismo rešili njegov problem, pošto je malo institucija i školovanog kadra za rad sa autističnom decom. Da bi takvo dete napredovalo, da bi se osamostalilo - jer roditelji nisu večni, potrebna je stručna pomoć, a kadra ima nedovoljno. Osim toga, veći deo osposobljavanja je roditeljska briga. To dezavuiše članove porodice. Većinom sami brinu, čak i ne tražeći pomoć, jer se stide svog problema. Zato sam glasno izrekla problem, jer je svaka pomoć dobrodošla.
Da li vam neko pomaže? - Pomaže institucija u kojoj se Luka školuje, škola "Dušan Dugalić" na Vračaru, a pomažu mi i prijatelji koji shvataju da smo Luka, ćerka i ja u problemu. Ipak, najviše pomaže svest o tome da imamo problem. Kada se jednom suočite s tim, počinjete da idete putem koji će ga ublažiti jer mu se posvetite svim svojim bićem i zato što ima mnogo dobrih ljudi željnih da pomognu.
PRIHVATANJE REALNOSTI
Poznato je da ste imali problema sa srcem. Kako ste sada? - Zdravlje strada kad imate stotinu briga, a one se nekako ređaju kad preuzmete odgovornost za svoj život. Tako sam i ja oslabila imunitet i počela da poboljevam od koječega, ali ću tu priču ostaviti za neku drugu priliku. Ne volim da se žalim, hoću da se borim dokle god imam snage.
Izgledate veoma prefinjeno i sofisticirano. Šta vas održava u formi? - Hvala na komplimentu! Mislim da me stavovi održavaju u formi. Na primer, na čuđenje većine, pustila sam da mi rastu sede, a ja samo spasavam ono što je ostalo od moje raskošne kose. Ne želim da se podvrgnem hirurgiji u smislu ulepšavanja, jer ponosno nosim svoje godine. Svakodnevna nega je dovoljna da se previše ne opustim i zaličim na čudovište. To je ono prihvatanje života koje sam već pomenula. Kada istisnete kompleks, dobijete mir.
Jednom prilikom ste izjavili da želite da starite polako, u miru. Sa čim čovek treba da se pomiri da bi to ostvario? - Kao što rekoh, važno je da imate svest o tome da svemu dođe kraj. Što pre shvatite tu činjenicu, lakše živite život. Dok ste mladi, sve vam je lako, puni ste energije, poleta, imate stotinu ciljeva, a kada dođete u neke zrele godine, uviđate da vam energija lapi i tada morate prihvatiti druge fokuse koji vam se nameću kako biste ostali duhom zdravi.
DRUŽENJE SA SOBOM
Kako izgleda jedan vaš dan? - Meni je svaki dan divan, jer sam tako odlučila. Svako jutro, kad se probudim, zahvalim bogu na novom danu, ma kako se on odvijao i šta god doneo, jer sve je božji dar, i ono dobro i ono manje dobro. Smatram se privilegovanom jer sam dobila život.
Šta ne možete da podnesete? - Glupost, uskogrudost, sujetu, uzvišen ego... ali i to podnosim u malim količinama. A kada mi se učini da je toga previše, odmaknem se i počinjem da razgovaram sa sobom. Tu se sita ispričam s nekim ko me odlično razume, jer se ne kaže džabe da ste u najboljem društvu kad ste u svom društvu. Zato volim samoću.
Za mnoge ste najbolji ženski vokal s prostora eks-Ju. Imate li vremena, želje, volje da slušate današnju domaću muziku? - Nema šanse! Biram muziku na Jutjubu i na mojoj listi skoro da nema domaće muzike, osim one iz plodnih perioda naše domaće scene i poneke koju stvaraju oni koji nisu pogubili muzičke kriterijume.
BILA SAM PREPUŠTENA SEBI
Kada se setite sebe kao riđokose žene očaravajućeg osmeha i raskošnog glasa, imate li neku svoju filozofiju o sudbini talentovanih i slavnih?
- Mislim da nisam imala dovoljno vremena, boreći se za opstanak, da shvatim da sam posebna, da sam bila izuzetno lepa i, kako rekoste, "raskošna" u mnogim talentima koje posedujem. Niko mi nije ukazivao na to. Štaviše, majka je smatrala da je sigurna profesija neka sasvim druga i nije me podržavala u nastojanju da se bavim onim za šta sam rođena. Bila sam prepuštena sama sebi. Kada nemate podršku roditelja, sami formirate svoj svet, a nekada on može podrazumevati veliki danak. Danas žalim što nisam imala više hrabrosti i drskosti da odem tamo gde su me pozivali, u Kanadu, Ameriku, Švedsku, i da dobijem adekvatne zasluge za svoj talenat. Što se tiče filozofije o slavnima, moram reći da su i oni ljudi, često obični, osim istaknutog talenta za profesiju kojom se bave.
(Ljilja Jorgovanović, Foto:Aleksandar Jovanović Cile)
NE PROPUSTITE
