Dosta smo bili nesrećni i pesimistični, vreme je za hormon sreće, poručuje Šemso 69, frontmen grupe Brkovi.
Vaši koncerti uvek donose žestoku zabavu. Šta publika ovoga puta da očekuje?
- Daćemo sve od sebe da, kao i uvek, napravimo nezaboravnu feštu. Svaki put na koncertu ja dam sto posto od sebe, pa čim se završi poslednja pesma, padam i ne mogu da govorim, hodam, ništa. Koncert posvećujemo našem kolegi Sinanu Sakiću. Trebalo je da bude na ovom nastupu kao gost i da sviramo njegove pesme s njim. To bi bila baš fora jer bi on uz žestoku pratnju pevao u svom stilu. To je nešto što sam želeo da doživim. Nažalost, neće se dogoditi. Odlučili smo da bez njega to nije to, tako da nećemo svirati njegove pesme, samo ćemo mu posvetiti koncert.
Novi album "Hormon sreće" donosi i malo, neki kažu, "nežniji" zvuk?
- Kada stvaram pesme, ne mogu da kontrolišem šta će ispasti. Pesma mi odjednom padne na pamet i to predstavim prijateljima iz benda. Nismo sjajni muzičari, ali uživamo dok ovo radimo i meni je to najvažnije. Kod pesme "Odlazim" je slučajno izašla kao singl, da je izašla na albumu, garantujem da ljudi ne bi komentarisali da je toliko drugačija. Reakcija ima, što je mi je drago jer je svaka kritika poželjna. S druge strane, pesma "Mazda" je više u pank fazonu jer govori o ulizivanju nadređenima, o nepotizmu.
Vaš miks turbo-folka i panka se pokazao uspešnim. Šta je začin uspeha? - Nije mi jasno i dan-danas kako. Nismo turbo-folk jer ga sviramo žešće, uneli smo buku u to, ali opet ni pank, jer smo u njega uneli seljačku, narodnu liriku, a manje imamo teksta protiv sistema. Uspeh je relativna stvar. Kod nas je bitno da možeš da preživiš radeći ono što voliš. Nisam gladan, nisam žedan, sretan sam.
Šta je za vas "Hormon sreće"? - U pesmi je, da se ne lažemo, reč o alkoholu kao prvoj pomoći u ljubavnom problemu (smeh). Dobro je kad se luči taj hormon i ja sam lično mnogo pozitivniji i zato mi je drago da se to i čuje. Dosta sam bio u životu depresivan, svi smo stalno pesimistični, e pa meni je dosta. U dubini duše sam razočaran u ljudsku rasu. Idemo kao populacija često u slepu ulicu i to je ono što bih voleo da se promeni. Moraš sebi pronaći kutak. Odlučio sam da budem srećan i iskren i zasad mi to i uspeva.
Kurir/ M. C/ Foto: Vladimir Šporčić
NE PROPUSTITE
