PETAR KRALJ, ČOVEK ČISTE DUŠE: Kako je sa Vladetom Jankovićem prisustvo BOŽIJEM ČUDU NA SVETOJ GORI i zbog čega su se profesori na Akademiji smejali kada je došao da polaže glumu!

Pre sedam godina, na današnji dan, Srbija je ostala bez jednog od najboljih glumaca koje je naša zemlja imala.

Tog 10. novembra 2011. godine preminuo je Petar Kralj.

Veliki glumac, veliki čovek. Niko nije tako govorio poeziju kao on. Pričalo se da su ljudi plakali kada je govorio pesmu Laze Kostića "Santa Maria della salute".

O tome kako je izgledao Petrov prijemni na Akademiji svedočio je jednom prilikom profesor Predrag Bajčetić.

"U toj generaciji kada je on bio bilo je mislim oko 200 kandidata... Mi umorni i negde pred kraj, ulazi tadašnji sekretar Akademije Koča Milić i čita spisak. Najavljuje kandidata koji treba da polaže kako bi se mi probudili i pogledali osnovne generalije. I on odjednom kaže - Kralj Petar. Mi se odmah probudimo i počnemo da se cerekamo. Jer pazite, socijalizam je, kralj je vanm zakona a sad lično Kralj Petar dolazi da polaže glumu", ispričao je profesor Bajčetić.

Kaže kako komisija nije mogla da suzdrži smeh čak i kad je ušao.

"Ulazi jedan tako lep momak ali je imao neko seljačko zdravlje. PLave oči a nos baburast. Izađe na scenu, odjednom se proleša, on progovori i mi svi zanemimo. Pera je tog trenutka zablistao i mi smo bili opčinjeni. Kad je izašao mi smo urlikali od sreće. Po veštini, Petar Kralj je po mom mišljenju bio najdarovitiji glumac koji je prošao kroz Akademiju", rekao je tada profesor Bajčetić.

U intervjuu za Kurir nekadašnji profesor Fililoškog fakulteta Vladeta Janković ispričao je kako je drugovao sa poznatim glumcem i kako je sa njim doživeo pravo malo Božije čudo na Svetoj Gori.

"Petar Kralj je bio pametan i dobro načitan čovek, a nadmoćan na sceni i pred kamerom. Bio je i sjajna ličnost... Znate, on se nije nikad politički angažovao ali je imao razumevanja za moje političke sklonosti. I tako smo početkom devedesetih išli u nekoliko udaljenijih mesta da bismo, pod firmom DSS-a, držali književne večeri. Pera je kazivao stihove a ja sam govorio o pesnicima – ni reči o politici... Kako je on izgovarao "Možda spava" ili "Santa Maria della Salute" zna samo onaj ko je imao sreće da ga čuje, a ja sam što najbolje umem pričao o Disu i Lazi Kostiću. Bila je neka ljuta zima 1993. a DSS je tada imao samo jedna kola, nekog starog propalog fiata. I mi tako po snegu odemo u Sombor, gde nas baš lepo dočekaju, saslušaju i, naravno, ugoste. E, ali sad se treba vratiti... I tako ja krenem da vozim po toj poledici i snegu kad se pokaže da vrata kraj vozačkog sedišta ne mogu da se zatvore. Onda ja skinem opasač, prodenemo ga kroz kvaku, a Pera je od Sombora do Beograda opasačem pridržavao ta vrata. Ništa mu nije bilo teško...", ispričao je profesor Janković.

On i Petar Kralj su pre nekih dvadesetak godina bili i na Svetoj gori u obilasku manastira.

"Putovao sam po Svetoj gori sa Petrom Kraljem, Petrom Božovićem i još nekoliko novinara, slikara, drugara iz ateljeovskog bifea. Vodio sam ih u obilazak drugih manastira da bismo hodočašće završili u Hilandaru. I sećam se, jednog vedrog prepodneva, krajem maja, idemo nekom stazom i pričamo svi u glas kako to već Srbi znaju. Prethodno smo bili u manastiru Ivironu i tamo sam prijateljima ispričao legendu o slavnoj ikoni Bogorodice Portaitise, koja je pre mnogo vekova sama doplovila morem i od onda čuva ulaz u Iviron. I kroz taj razgovor Pera Kralj me pita:

- Jel ima to negde napisano što si nam ispričao?

- Ne znam više, čini mi se da sam pročitao u nekoj francuskoj knjizi.

- I nema nigde prevedeno? upita me Pera

- Ne da ja znam, odgovorih mu.

I tako još jedno vreme nastavljamo, sad odnekud u tišini, a kraj staze jedna crkvica ne veća od kioska. Pred njom, na klupici, okružen muškatlama posađenim u konzerve, sedi jedan stari kaluđer, Grk. Razmenimo pozdrave, posluži nas vodom, porazgovaramo malo na mom lošem grčkom. U nekom trenutku mi krećemo dalje i on svakome daruje po ikonicu Bogorodice Ivironske i, verovali ili ne, podeli nam šapirografisan tekst upravo one legende koju sam pričao, i to na srpskom jeziku...A bili smo bar 30 kilometara od najbližeg mesta gde se naš jezik može čuti. Ako ima čuda, to je bilo malo čudo. Mislim se u sebi - mora biti zato što je Petar Kralj bio tako nezlobiv i čiste duše", rekao je tada profesor Vladeta Janković.

Kurir.rs/Priredio: P.L./Foto: Beta, Foto: Damir Dervišagić, Foto: Dragana Udovičić