MIONA JE ĆERKA NAŠEG ČUVENOG ISTORIČARA, A NJENO PISMO MAMI JE RASTUŽILO SRBIJU: Pola života nije imala nikakvu PODRŠKU, ima hiljadu bubica, ali evo zašto je POSEBNA! (FOTO)

Miona Marković, mlada glumica koju je javnost zavolela u novoj seriji objavila je otvoreno pismo svojoj mami, koje će vas sigurno rasplakati.

Glumica je inače ćerka istoričara i funkcionera Predraga Markovića, a sada je svoju poruku objavila javno.

"Moja mama je osoba prema kojoj sam ja najgora, sve ono što od drugih ljudi koji zaslužuju sve osim osmeha i sve osim nežnosti, ja pokupim i ispovraćam na nju. Moju mamu. Moju mamu za koji znam da me nikada neće uceniti emocijom, nju za koju znam da mi čak to neće ni zameriti i koja i dalje misli da je ona kriva kada se neko bezrazložno izdere na nju. Moja mama je prelepa žena, toliko lepa da nikada nije imala potrebu da se trudi oko toga, čak štaviše ona se uvek izvinjavala ljudima što je lepa, i što je pametna, i što je iz dobre kuće i što je htela da pomogne... i ljudi su se navikli na to, i onda nesvesno oni to iskoriste, jer ona nikada ne pocrtava šta je za koga uradila. Postoje zlopamtila, ali moja mama nije ni dobropamtilo, ona šta pomogne to i zaboravi i ide dalje i otud je toliko energije da i dalje pomaže. Često je ljudi razočaraju, očigledno kod velikih usluga, onom kome je učinjeno počinje da biva neprijtno, i traži nesvesno mane u onome koji mu je pomogao, i to nesvesno dodje do svesnog... i na kraju ja gledam tužnu moju mamu koja će opet sebe smatrati krivcem", napisala je Mona, a onda nastavila sa prelepim opisima.

"Od spolja, mojoj mami svako bi pozavideo, na lepoj kući, dobrom braku i uspešnoj deci (za sad) ali nije to baš tako... pola njenog života nije imala podršku nikakvu i zato je nekad nervozna i i neskoncentrisana i onda je kontrol frik i onda mora stalno nešto da šetka po radnjama, ili da gricka neke semenke, ili da priča na telefon satima toliko glasno kao da je oštećen sluh i njoj i onome s kim priča. Moja mama je bolji roditelj svojim roditeljima nego što su oni ikad bili, a tek nama da ne pričamo. Ima ona hiljadu svojih bubica, ali tek sada kada se približavam godinama u kojima je ona rodila mog brata i mene, ja vidim odakle sve dolaze te bubice i ko ih je stvorio i ko ih i dalje stvara. Mojoj mami najveći smo uspeh, mi, njena deca, ali nikada nije bila ambiciozan roditelj, čak nam je zabranjivala da idemo u muzičku, da nas ne bi to obuzelo jer od muzike slaba vajda ili bi se jednostavno posvađala sa mojom profesorkom flaute i pre nego što sam je upoznala. Mrzelo ju je da nas vodi na bilo kakav sport, osim ako nije u Hali Pionir jer je to blizu kuće, gasila nam je svetlo, vrišteći na nas, terala nas je da spavamo ako bismo učili celu noć za takmičenje iz istorije.... njoj to nikada nije bilo primarno, uspeh njene dece i valjda je baš to razlog što smo mi to želeli, tako da mladi roditelji, budite kao moja mama, ne pritiskajte ni sebe ni svoju decu, ona će sama naći put šta ih zanima."

Mona je zatim otkrila i jednu priču o koju će zauvek pamtiti i koja joj je promenila život.

"Ima još paradoksa kod nje, kad je našoj mački bilo loše ona je ta koja je surova, koja je tražila da se mačka uspava... i sada kad gledate sa strane vi mislite da nju baš briga za mačku. Ali sigurno ste primetili da ljudi koji najlepše pričaju o tome koliko su požrtvovani nikada to nisu bili... moja mama je to veče plakala, a u isto vreme držala lekcije o životu meni kako ne treba plakati zbog mačke i kako je to smešno, ima mnogo većih tragedija i kako je mačka živela lepo i kako ćemo da kupimo drugu, ustvari nikada nećemo da kupimo drugu jer je Kiki najbolja, ma ima da kupimo psa, ma nećemo ni psa, posle da još više plačemo.... i onda sam gledala moju mamu slušajući je o mački, gledala sam je sa divljenjem... koliko je to jedna nežna i snažna žena, koju je svašta u životu videla i zbog takvih stvari mnogi bi postali ogorčeni i zlonamerni, ona je nekako uvek ostajala nežna. I mama, hvala ti za tu lekciju o mački, jer me naučila i svemu drugome, naučila me je da su najemotivniji ljudi uvek surovi i prema sebi i prema drugima, i da se oni racionalno rečima uvek brane, naučila me je da je svaki plač samo jedno samosažaljevanje koje nikome ne treba i da je najbolje da dok plačemo odmah vidimo stvari iz druge perspektive, ogromne i široke..."

"Naučila me je o tome koliko ti, mama, voliš život i koliko voliš nas i koliko mi je žao što se nekad ne sažališ na sebe i pustiš tu teskobu iz sebe do kraja, a ne kontrolišući se... i tada sam shvatila zašto ti nemaš stpljenja i zašto ne želiš da se udubiš u sve i svja... i mama tada sam shvatila koliko je teško biti mama, i ja ne želim da budem mama ako ne budem kao ti, naravno takve stvari se ne mogu kontrolisati, ali tata i ti zapravo niste nikada bili svesni svojih ozbiljnih šahovskih poteza u roditeljstvu, ali Vukan i ja jesmo i to shvatamo sve više i više.... ja za roditeljstvo još nisam spremna jer sam sebičnija od tebe. I još jedna stvar za kraj... znaš mama, ja sam se uvek čudila kako ljudi tako lepo govore o svojim majkama, kako ih hvale i kako govore o njihovim žrtvama velikim... i to me je uvek STRAŠNO nerviralo, ja uvek o tebi uvek započinjem priču: "Ma budala... Koliko me je iznervirala... Kreten..." i shvatila sam... ti imaš svoje bubice ali nikada nisi izneverila ulogu majke i nikada sebe nisi stavila na prvo mesto, i ni Vukan, ni ja, nikada nismo imali potrebu da te branimo u svojim mislima, pa čak ni pred drugim ljudima, jer si ti sama po sebi to što jesi i suvišno je pričati o tome... i vraćamo se opet na mačku... Ako se mnogo priča o žrtvi, onda žrtve ni nema... ", zaključila je Miona.

Kurir.rs, Foto: Damir Dervišagić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: