Indekosvo radio pozorište bilo je nešto potpuno novo onda kada se pojavilo na medijskoj sceni ondašnje Jugoslavije.
Trupa koja je privlačila pažnju presmešnim imitacijama političara, inteligentnim tekstovima, sjajnim radio emisijama a kasnije i više nego popularnim pozorišnim predstavama.
Anegdota iz tog perioda ima dosta a neke od njih je svojevremeno u intervjuu za Kurir ispričao tadašnji organizator nekadašnjih Indeksovaca Milan Pantelić, inače za one koji ne znaju rođeni brat voditelja Dejana Pantelića.
PRVA VELIKA LOVA
Bilo je to pre nego što smo postali baš popularni. To je naša prva velika lova koju smo zaradili. Bio je tada i Neša Leptir sa nama. Jednog dana zvao me je Saša Aleks inače tadašnji menadžer grupe Magazin.
- Otvaramo diskoteku kod doma kulture Vuk Karadžić. Ako biste mogli vi da dođete da održite program npr dva puta po pola sata. Da napravimo zajenaciju malo..., predložio mi je Aleks.
- A ko drži tu diskoteku?, upitao sam.
- Drže Žika Živac, Arkan, reče mi on i pomu noj neke ljude.
E sad je problem kako mu reći - neću. Dođem kod ovih mojih da se konsultujemo da vidimo šta da radimo.
- Ma idemo, reče jedan iz ekipe.
- Jesi li normalan? Neću da idem tamo, treba neko da me rokne, dobacuje drugi.
I mi na kraju odlučimo da im ja predložim cifru od koje će da se zavrti u glavi. Pa ako pristanu, pristanu. Odredimo mi koja će biti cifra.
A Neša Leptir koji je bio najiskusniji među nama što se tezgi tiče, jer radio je sa Leptirićima, kaže - Ma de bre, pa nema šanse. Za te pare mogu tri grupe da mu pevaju. "Parni valjak" može da dovede.
Odem ja do Saše Aleksa i kažm mu:
- Vidi, hoćemo sve, nije problem. Imamo i program u dva bloka.
- A koliko love? upita Aleks.
I ja tu kažem onu našu cifru.
- Čekaj, da odem do kancelarije, reče mi Aleks.
Ja ostao da pijem piće za šankom. Dolazi posle jedno deset minuta Saša i daje mi pare.
- Evo pare, sve u redu, reče Aleks.
- Ma kad završimo onda pare..., kažem mu.
- A ne, sad odmah, odgovara mi on.
Ja uzmem pare i sad ne znam šta ću sa njima. Ne znam gde da ih stavim, ogromna količina novca je u pitanju. Kupim neke novine i njima uvijem pare.
Nađemo se mi iz ekipe i ja kažem - Evo su pare.
Jedni se raduju drugi se hvataju za glavu i pitaju šta sad da radimo. Ali dobro, super je prošlo. Bilo je prepuno, rekli su mi da su prodali karata kao nikad. I odmah su tražili da za dve nedelje nastupimo opet. Ali mi smo im rekli da ne možemo više. Bili smo tri puta - prvi, tadnji i nikad više.
U KLINČU SA KUSTURICOM
Indeksovci su znali ponekad nenadano da improvizuju i to pred žestokim momcima ondašnjeg vremena.
O tome Milan Pantelić kaže:
- Imali smo crnogorsku turneju. Bili smo smešteni u tada jednom od najboljih hotela na crnogorskom primorju. Dolazile su tu razne krimogene face, političari... Petrući i Mićko su imali performans pred Kneletom i ostalima. Oni su svi nosili one zlatne lance oko vrata. E onda su Mićko i Petrući stavili neke gvozdene lance oko vrata i imitirali ih i karikirali ih. I svi su se na plaži smejali, i ovi su se smejali... Na kraju su poskidali one zlatne lance, ali niko to nije zamerio, niko nije podviknuo, niko nije mrko pogledao...
Te godine je Đorđe Balašević imao koncert u Budvi i spavao je u istom hotelu gde i mi. A tu je bio i Emir Kusturica i momci iz Audicije. I mi smo onda svako veče igrali fudbal.
Podelili smo se u dve ekipe. U jednoj su igrali Indeksovci i Đorđe Balašević a u drugoj članovi Audicije i Emir Kusturica. Ne sećam se rezultata ali se dobro sećam da sam ja branio i da sam jednom uleteo Emiru u klinč i srušio ga dole.
Onda je Kusturica skočio da me bije, e onda su svi skočili a ja sam se okrenuo i otišao.
- Ma ajde stvarno bezveze, još i batine da dobijem...., rekao sam im tada.
Kurir.rs/Petar Latinović/Foto: Kurir, Foto: EPA, Foto: Zoran Šaponjić, Foto: Dragana Udovičić, Foto: Shutterstock
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
