Bura, gotovo Šekspirova, u sezoni kad se proslavlja vek i po od osnivanja Narodnog pozorišta u Beogradu završena je odlaskom Dejana Savića s mesta upravnika. O temama u pozorištu, ali i šire, u kulturi, ekskluzivno za Kurir govori nekada prvi čovek nacionalnog teatra.
Dosad niste istupali u javnosti nakon imenovanja Ivane Vujić, zašto? - Nema to veze s Ivanom Vujić, s kojom sam inače dugogodišnji drugar i kojoj želim sve najbolje na ovom teškom i odgovornom mestu. Ipak sam ja institucija u srpskoj kulturi i nema potrebe da nikog vučem za rukav. Nije bilo poziva da se ranije oglašavam i ovo je praktično moj prvi intervju u ovoj godini.
Kako vidite Ivanin rad u prvih mesec i po dana? - Ne bavim se pozorištem na taj način kao ranije, pa nisam upoznat s mnogim detaljima koji se ne vide. Ipak, ono što vidim jeste da je Narodno pozorište u novom ruhu, stigli su neki novi ljudi s novim idejama, plan je da se otvara još jedna scena u Slikarnici... Vreme će pokazati koliko će toga da se zapati i zadrži kao novi sadržaj, koji će prevashodno publika, ali i stručna javnost, ma šta to značilo, podržati i prihvatiti.
Šta trenutno radite u Narodnom pozorištu? - Glavni sam dirigent i učestvujem u radu Opere i Baleta. Vodim računa o horu, orkestru i solistima u koordinaciji s njihovim direktorima. Takođe, redovno nastupam u matičnoj kući, radeći probe i predstave prema rasporedu.
Govorili ste da ostavku nećete dati, a onda su vas Vlada i premijerka Ana Brnabić razrešili na lični zahtev. Zašto ste se povukli? - Nisam se povukao, a Vlada je to tako formulisala. Nisam hteo da budem kočnica u radu pozorišta. S ove vremenske distance jasno je šta se iza brda valjalo i ko su kreatori onih ružnih i nemilih događaja kojih se prevashodno njihovi akteri sada stide, tako da ne bih više na tu temu da pričam. Nije važno da li je bilo ovo ili ono, otišao sam i nijedan više zahtev nije ispunjen niti ispostavljan. Razlog sam bio jedino ja, a lično, nikada nisam želeo da se inatim. S druge strane, nisam imao zakonskog, umetničkog ili moralnog razloga da podnesem ostavku. Ostavio sam Narodno pozorište sa 13 miliona u kasi, sa velikim i uspešnim repertoarom, sređenim radno-pravnim aktima i bez značajnijih problema.
Pazio sam Dramu kao najstarije dete
Zamereno vam je da ste kao upravnik forsirali operu? - Da vam odgovorim brojkama: prema našem tadašnjem godišnjem planu, Opera je za 2019. dobila osam miliona dinara, Balet 13, a Drama 28. Nisam siguran da je to potcenjivanje. Na sve umetničke sektore sam gledao kao na svoju decu, Dramu kao najstarije dete, a Operu i Balet kao raznopolne blizance, mlađe. Ne zaboravite pritom na sektore tehnike i opštih poslova, takođe od prvorazredne važnosti za uspešno funkcionisanje pozorišta u naše vreme.
U budžet je vraćeno više od 20 miliona dinara koji nisu utrošeni 2018. Da li je to moglo da se izbegne? - To više nije pitanje za mene.
Zahtev glumaca je bio da Željko Hubač ostane direktor Drame, a to nije usvojila Ivana Vujić. Kako to komentarišete? - Nije ni ovo pitanje za mene. Sad kad znam šta me je snašlo, opet bih uradio isto. Smatrao sam da je u najboljem interesu Narodnog pozorišta da Drama dobije novog direktora, sa svim onim razlozima koje sam argumentovano i promišljeno naveo. Da li je to moglo i trebalo da bude neko drugačije rešenje od predloženog? Sada je očigledno da jeste.
Šta je ono što je danas u najboljem interesu Narodnog pozorišta? - U moru medijskog smeća koje je svakodnevno izlazilo u periodu hajke i histerične kampanje protiv pozorišta i mene lično izašlo je svega nekoliko pravih i tačnih primedbi i predloga. Naime, jedan naš dramski reditelj je rekao da je pre 30 godina odvojena Drama od Opere i Baleta, mi danas ne bismo imali ove probleme. Da bi normalno radila ova dva umetnička sektora, potrebno je odmah sad krenuti u njihovo odvajanje. Ne treba čekati novu zgradu, već napraviti dva pravna tela u istoj zgradi s odvojenim računima. Ovim potezom bi se rešilo više od 70 odsto problema u Narodnom pozorištu. Nije to nikakav trošak za državu. Skrećem pažnju da više od 60 odsto pozorišta u Nemačkoj i rade po tom principu. Samo idite do Temišvara. U zgradi opere rade nacionalna opera i balet, rumunski teatar, nemački teatar i dečje pozorište, dakle četiri subjekta u jednoj zgradi.
Jedino to vidite kao rešenje za Narodno pozorište? - Ne jedino, ali svakako je najvažniji potez koji će dati prostora svakom od sektora posebno, razdvojiti inače potpuno nekompatibilnu problematiku, način rada i planiranja, probanja i organizacije posla.
O stanju u operi: Nema više zvezda kao Pavaroti
Danas u operi nemamo zvezde kao što su bile Jadranka Jovanović ili Dragana del Monako... - Nema toga više ni u svetu - nema više ni Pavarotija, Dominga i Karerasa. Ko je još zvezda tog formata? Rok trajanja pevača je sve kraći. Zvezde se danas brzo rode i ugase. Napustio nas je nedavno Nikola Mitić. Debitovao sam u Operi u predstavi u kojoj je on pre 30 godina otišao u penziju. Nikola je nakon toga još 19 godina pevao u pozorištu. Danas je to više nezamislivo. Ne verujem ni da će neko biti upravnik više kao ja 10 godina. Vreme i okruženje, atmosfera, ne proizvode danas više takvo stanje.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Dragana Udovičić
