Južnoafrička igračica i koreografkinja Dada Masilo predstavila je svoju trupu nedavno u njujorškom Džojs teatru. O njenoj verziji romantičnog baleta "Žizela" nadahnuto je izvestio Njujork tajms. Predstava, koja se, prema rečima kritike, "ili obožava, ili mrzi", na programu je Beogradskog festivala igre 9. i 10. aprila na sceni Pozorišta na Terazijama.
Balet "Žizela" je klasična priča o nesrećnoj ljubavi. Međutim, način na koji ovaj balet vide Dada i njen ansambl iz Johanezburga predstavlja veliko iznenađenje za publiku. Masilo je na pozorišnim scenama u Africi, Evropi i Americi postala poznata po pretvaranju klasičnih baleta u nove, hrabre produkcije koje kombinuju zapadna iskustva klasične i savremene igre sa afričkim plesovima. Tokom svoje karijere Masilo je dekonstruisala balete "Labudovo jezero", "Karmen" i "Romeo i Julija", postavljajući pitanje o vlasništvu nad baletskom zaostavštinom i evropskim bajkama čiji su "protagonisti žrtve svoje polne pripadnosti i društvenog staleža". U svojim postavkama ona im oduzima rodoslove, klase, tradicionalne društvene temelje, pompu i okolnosti...
Po čemu je vaša Žizela drugačija? - U savremenoj igri imate mnogo više slobode u smislu naracije. Možete nešto što je staro da učinite jačim i aktuelnijim. Želim da otkrivam kakvi su zaista ti ljudi iz bajki, da ih uvedem u ovo vreme i učinim ih snažnijim. Na sceni igram Žizelu, i ona jeste zaljubljena. Moj Albert je mangup i neko ko je sposoban da prevari. Žizela ostaje posramljena, ne samo pred sobom nego i pred celim selom. Ali, ne brinite, moja Žizela se ipak poslednja, najslađe smeje.
Bavite se osetljivim temama, poput rase i ugnjetavanja, homofobije i nasilja u porodici, između ostalog? - To su problemi kojima se trenutno moramo baviti u svetu jer su nasilje u porodici, silovanje, homofobija, kao i razne polno prenosive bolesti veoma rasprostranjene u Južnoj Africi. Važno mi je da postavljam ovakva pitanja i pokrećem raspravu jer se nadam se da svojom umetnošću mogu ohrabriti ljude. Posebno je važno govoriti o homoseksualnosti, jer ne smemo diskriminisati nešto samo zato što ga ne razumemo.
Kako se osećate kada vas uporede sa muškim koreografima koji pomeraju granice? - Uh! Osim što je ogromna čast kada se nađete u ovakvom društvu, ja zapravo do sada nisam shvatila da sam u njemu jedina žena. Svakako sam ponosna, ali i zabrinuta zato što nam je potrebno više ženskih glasova. Zaista mislim da je vreme da se žene više čuju.
Kako će beogradska publika reagovati na obnaženu Žizelu? - Čula sam divne stvari o Beogradskom festivalu igre. Zbog tog festivala vam mnogi gradovi zavide, a mnogi umetnici znaju koliko je važno prikazati rad u Beogradu. Tremu nemam, jer je publika uvek ista. Ako joj ponudite svoj maksimum, znaće to da ceni. Obnaženost je lepa ako ima svoju svrhu, a umetnost je važna kada imate nešto pametno da kažete.
Kurir.rs / Foto: Promo Beogradski festival igre
