Ruski glumac Petar Zekavica iza sebe ima više od 80 filmova i serija, a iako je rođen u Beogradu, prvi put u karijeri glumi na srpskom jeziku u novoj seriji "Državni službenik".
U razgovoru za Kurir on otkriva zašto je postao "dežurni Nemac" ruskog filma i kako je dobio zapaženu ulogu u novom projektu Predraga Gage Antonijevića.
"Više od 15 godina traje moja karijera i isto toliko godina sanjam kad ću nešto da snimam u Srbiji", započinje priču Petar i nastavlja: "U seriji "Državni službenik" dobio sam veoma zanimljivu ulogu. Nije mi se posrećilo i ironijom sudbine opet igram Nemca, koji je kulturni ataše u ambasadi Nemačke u Beogradu. Tek će se pokazati koliko je moja uloga intrigantna".
Kako je izgledala vaša prva scena? Radovao sam se toj sceni kao malo dete. Snimali smo baš scenu iz prve epizode, kad policija upada u moj stan. Uhapsili su me Marić, Bulajić, Bjelica i Janketić, što je publika već videla. Na setu je vladala opuštena atmosfera, puna humora i anegdota. Mislim da je to bio način da se malo ublaži napetost preozbiljne teme serije.
Da li ste ranije poznavali kolege s kojima ste snimali seriju? Ljubomira Bulajića sam upoznao pre sedam godina na filmskom festivalu u Rusiji, u gradu Uljanovsku, inače rodnom mestu Vladimira Lenjina. On je tada predstavljao film Zdravka Šotre "Šešir profesora Koste Vujića". Bio sam presrećan što sam imao prilike da se tamo družim s kolegama iz Srbije. Međutim, gotovo da ga nisam prepoznao na snimanju (smeh)! Ošišao se. Milana sam gledao u ruskom filmu "Dovlatov". Obojica su talentovani glumci i bilo je zadovoljstvo raditi s njima.
Radili ste i s Milošem Bikovićem? Upoznali smo na snimanju filmu "Bezdušni 2". Do sada smo radili zajedno na tri projekta. Pored "Bezdušnog", snimali smo i film "Iznad granice realnosti" i veliku istorijsku seriju o Ruskoj revoluciji - "Krila imperije". Pre toga se nismo poznavali. Bilo bi ludo snimiti s njim neku rusku komediju, gde bismo nastupili kao dva brata Srbina (smeh).
Iz Beograda ste otišli kao dete. Kako ste završili u Rusiji? U Moskvu sam stigao sa 13 godina. Otac je otišao tamo da radi, ubrzo zatim je izbio rat u Jugoslaviji i nije bilo smisla vraćati se za Beograd. Moja priča liči na mnoge priče naših ljudi po belom svetu iz tog vremena.
Glumu niste otkrili u Moskvi, nego u Holivudu? Oduvek sam želeo da se bavim glumom, ali dugo nisam sebi to mogao da priznam. Nisam imao novca za studije. Glumu sam upisao tek kad sam završio političke nauke. U Rusiju sam se vratio 2002. i prvo sam snimao kratke i dokumentarne filmove. Moja karijera počinje 2004, kada sam dobio svoju prvu ozbiljniju ulogu u velikoj seriji "Draga Maša Berezina", gde sam tumačio ulogu manijaka - serijskog ubice. Trenutno pripremam novu predstavu "Hamlet u ljutom sosu".
Od koga ste nasledili dar za glumu? Mislim da sam dar za glumu nasledio od bake Ivanke. Ona je kao devojka išla i u baletsku školu, ali joj se zbog spleta porodičnih okolnosti ta želja nije ostvarila. Ali, eto, sudbina je htela da joj unuk i unuka budu glumci. Moja rođena sestra je glumica i živi u Londonu. Imali smo i zajednički nastup u rusko-američkom filmu "All That Jam". Bilo je uzbudljivo i neobično glumiti s rođenom sestrom.
Kako vas u Rusiji gledaju, kao ruskog glumca? Mene Rusi doživljavaju kao svog glumca. Sada, kako sam stariji, više potenciram na tome da sam Srbin. Mada mi mnogi ruski producenti kažu da ličim na Nemca. A u Beogradu mi kažu: "Ti si isti Rus" (smeh)! Svako vidi ono šta želi.
Odakle su vaši koreni? Zekavice su iz Novog Pazara. Mama je rođena u Rijeci, a otac je Srbin iz Like. A ja sam klinac s Dorćola, iz Dobračine. Tu je prošao najlepši deo mog detinjstva.
Gde je vaša baza? Roditelji žive u Beogradu. Trenutno još uvek tražim tu bazu. Došao sam u neku fazu kada mi je potrebna geografska promena. Imam dvoje dece, Sonju i Zahara, iz prvog braka. Svaki raspust provode ovde da bi osetili svoje korene. San mi je da u Srbiji kupim kuću na selu.
Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Branimir Milanović
