Promocija drugog, dopunjenog izdanja monografije "Milena Dravić - Više od umetnosti" Tatjane Nježić održana je juče u Kinoteci, a o najvoljenijoj i najvećoj glumici sa ovih prostora govorili su njeni najbliži - bratanica Verica, kuma Seka Sablić, zatim Zdravko Šotra, Dejan Mijač i Dragoslav Zelenović.
Oni su sa puno pijeteta i emocija evocirali uspomene na svoju dragu prijateljicu i koleginicu. "Izuzetna i jedinstvena Milena. U čitavoj našoj filmskoj istoriji ona je jedina bila zvezda koja je neprekidno sijala. Takve glumice nije bilo na ovim prostorima, a bojim se da i neće više nikad", kazao je Šotra.
Sablićeva je istakla da je sa Milenom bila toliko bliska da ne može da je opisuje kao drugi. "Bila je zaista divna. S njom u društvu nikada nije bilo dosadno, zabavljala nas je sve, a najviše svoga Dragana. Bila je zvezda, možda jedina zvezda kod nas", rekla je Seka i sa setom nastavila:
"U njenoj bolesti, u njenom stanu, zadnji dani, već je kraj... Veoma joj je teško, ona seda na ivicu kreveta, skoro da jauče, a ja joj kažem, besmisleno i glupo: "Ajde pojedi dva badema." Ona poslušno uzima bademe i jede. Sve ovo sam rekla da bih vam opisala kakva je bila. Milenu i njen život prvenstveno obeležavaju ogromna energija i posvećenost. Bila je s tom energijom posvećena prvenstveno filmu, celom filmskom svetu, davala se potpuno i bez rezerve. Bila je posvećena i svojoj porodici, Gagi, a u bolesti je bila posvećena ozdravljenju. Ona je svu energiju tome posvetila, verovala je u život i verovala je da će ozdraviti".
Dive filma se prisetila i njena bratanica Verica, ćerka njenog rođenog brata Radeta Dravića. "Milena nikada nije bila velika Milena, ona je prosto za mene bila voljena tetka. Do dana današnjeg nemam objektivnu sliku o njenom značaju za kulturu i uticaj na druge ljude koji je imala. Imam subjektivni sud šta meni znači Milena. I dalje mi je teško da prihvatim svet u kome nema nje i njenih duhovitih komentara i razrogačenih zelenih očiju kad je nečim zapanjena i bezgranične ljubavi koju je pružala meni i mome ocu, mojoj ćerki, njenom Gagi, koji je opet za mene bio samo obožavani teča. Nemam reči da opišem šta je značilo imati takvu tetku i teču. Bili su nam kao drugi roditelji. Ostali su velika praznina i bol, ali i bezbroj divnih uspomena koje smo stvarale do poslednjih trenutaka dok smo bile zajedno. To je moje lično najveće bogatstvo - kazala je Verica.
Mijač je primetio da na početku knjige Dravić kaže: "Moj život se sažima u četiri reči - ljudi, ljubav, posao i radost".
"Mene fascinira reč ljudi. To nije samo susret sa ljudima, to je suživot sa ljudima, što je jako teško učiniti - da umetnik zaista živi sa ljudima. Zato što umetnost oduzima čoveka od ljudi. Umetnik je u nekom smislu, ako nije glumac, upućen na to da ima sećanje na ljude i neku vrstu zamka od slonove kosti gde živi, stvara i odakle posmatra ljude. Milena je svedok života sa ljudima i iz toga je crpla ceo svoj značaj", rekao je Mijač Tanjugu.
Pet godina je s Milenom na ovoj knjizi radila novinarka Tatjana Nježić. "Milena je bila nedostižna, bila je kosmos. Ona je bila masterklas kako se živi na braniku najvećih ljudskih vrednosti čak i kada je najteže. Impresivna u svakom pogledu", rekla je između ostalog Nježićeva.
U knjizi o Mileni pišu Dušan Kovačević, Ljubomir Simović, Zelenović, Puriša Đorđević, Mijač, Jagoš Marković, Milan Jelić, Goran Paskaljević, Dušan Makavejev, Milan Vlajčić, Milena Zupančić, Milan Karadžić, Stefan Arsenijević, Miloš Radivojević, Branka Petrić, Šotra, Nenad Polimac, Aleksandar Milosavljević...
Kurir.rs / M. C. / Foto: Sonja Spasić
