Roman o Josipu Brozu Titu i seriju "Feliks" vredno priprema najdarovitiji pisac svoje generacije Vladimir Kecmanović.
On je prošle nedelje dospeo u žižu javnosti kad je Kurir objavio vest da je iznenada prekinuo saradnju s Draganom Bjelogrlićem na seriji "Senke nad Balkanom". U intervjuu nedelje za Kurir on otkriva razloge sukoba, a odgovara i na pitanje iz dnevne politike.
- Ja sam prekinuo saradnju sa Bjelogrlićem, a ne on sa mnom. I nisam je prekinuo zbog "Senki nad Balkanom", nego zbog serije "Žigosani u reketu". Zajedno sa Bjelogrlićem i scenaristom Kostom Peševskim, ja sam idejni tvorac te serije. Sa Peševskim sam napravio pilot-epizodu i jedini ušao u rizik vezan za taj projekat. Ja sam autor imena serije i tvorac ključnih likova u njoj, a na špici nije poštovano moje autorsko pravo. Naziv serije nije adekvatan i koristio sam ga kao radni, a bez konsultacije sa mnom pretvoren je u zvaničan. Ali je istina i da bih, negde gde se poštuju autorska prava, za ovaj grub prekršaj dobio ogromnu odštetu. Pošto ovde to nije slučaj, jedino što mi je preostalo bilo je da odustanem od svih projekata koje sam imao sa čovekom koji se nedopustivo ponaša.
"Feliks" i "Osama" su dobro prihvaćeni kod publike, ali predstave nema u selekciji Sterijinog pozorja u Novom Sadu. Da li ste iznenađeni što ove godine nema mesta za vas, kao ni Biljane Srbljanović i njenog komada "Vrat od stakla"? - Pozorišni selektori u Srbiji vode primitivan rat protiv Zvezdara teatra. Suštinski razlog je taj što je Zvezdara pozorište koje živi, ima pune sale i naklonost publike, dok oficijelni teatarski establišment favorizuje ostvarenja koja niko ne gleda, što se uzima kao dokaz kvaliteta. Jer publika, je li, ima loš ukus, pa pravi umetnici igraju sami za sebe. Istina je da se dešava da publika voli i neka dela koja ne krasi vrhunski kvalitet, kao i da postoje velika dela koja nisu postigla zasluženi uspeh. Ali to su izuzeci. Meni je bitno to što "Feliks" i "Osama" imaju publiku, a festivali, uključujući i Sterijino pozorje, naročito me ne zanimaju. A kad me ne zanima to što tamo nema mesta za mene, zamislite tek koliko me ne zanima što ga nema za Biljanu Srbljanović.
Na šta ćete posebno staviti akcenat u romanu o Titu? - Na mit o Titu i njegov uticaj na nas, koji se proteže do današnjeg vremena, a trajaće još dugo. Kao u onoj idiotskoj paroli: "Tito, to smo mi." Verujem da ni oni koji su je napisali nisu u nju verovali. A pogotovo nisu mogli da pretpostave koliko su i koliko će dugo biti u pravu, istina u ironijskom smislu, ali ni tako, ironično posmatrano, ta stvar nije šala.
Da li ćete lik Tita graditi na osnovu istorijskih ili alternativnih izvora? - Gradiću ga kao mitologizovanog antijunaka. Antijunaka jer je u istorijskoj realnosti - ako takvo nešto uopšte postoji, a ni samo nije mit - antijunak definitivno bio. A mitologizovanog zato što je i suve "istorijske činjenice", vezane za bolje poznat deo njegovog života i karijere, od mitova nemoguće razdvojiti. Biće to igra mitomanije, koja govori o nama barem koliko i o njemu, i žestoke, parodične demitologizacije. U takvom pristupu ima mesta i za istorijske i za alternativne izvore, i za igru zasnovanu na njihovom kombinovanju po apsurdnom klišeu koji, nažalost, neodoljivo podseća na ono što trenutno živimo.
Spremate seriju "Feliks" po svom romanu. Da li ostajete pri odluci da je radi Darko Bajić? - Darko će biti kreator režije. Pošto je planiran veliki broj epizoda, moguće je angažovanje još reditelja koji će slediti njegov koncept... Trenutno radim na scenariju, sa timom ljudi. Ako u tome uspemo, biće to prvi pravi sitkom u našoj istoriji.
Šta mislite o globalnoj reviziji istorije, gde se relativizuju i zločini Holokausta, kao i Jasenovac? - Odvratno je to. Ali uz sve pokušaje revizije, takve stvari se ne mogu relativizovati... Pogledajte samo antisrpsku histeriju koja vlada na mestima gde su počinjeni najveći zločini nad Srbima, iako živih Srba tamo više gotovo i da nema. Protiv koga divljaju? Protiv grobova, obeleženih i neobeleženih, koji im ometaju miran san.
Da li bi vam bio izazov da pravite scenario za film o Jasenovcu? - Bio bi to rad opterećen teškim bremenom odgovornosti.
Da li Kosovo danas pitanje svih pitanja u Srbiji? Moramo li ga se odreći? - Ne samo da ne moramo i ne samo da ne smemo nego i ne možemo.
Kad ćemo mi Srbi prestati da se delimo? - Političke podele su normalna stvar, bez njih nema demokratije. Problem je što se delimo previše ostrašćeno i što o ključnim pitanjima nemamo nacionalni konsenzus. I dodatni problem, koji nije samo naša karakteristika - u političkim podelama u današnjem svetu, pa i u Srbiji, ima sve manje logike i sve manje smisla.
Najvažniji Sarajlija: Snimio bih film o Principu
O kom Sarajliji biste snimili film? - Ne nalazim da se Sarajlija postaje rođenjem, nego onim što si učinio za neki grad. To važi za svako mesto na svetu, ali u slučaju Sarajeva postoji jedna specifičnost. Sarajevo je svoje najbolje i najznačajnije žitelje proteralo, čime je izvršilo neku vrstu duhovnog samoubistva. Dakle, snimio bih film o Gavrilu Principu. Iako rođen u okolini Grahova, taj mladić je jednu orijentalnu kasabu i tešku austrougarsku provinciju učinio prepoznatljivom na mapi sveta. I naravno, njegovi tragovi su, kako nalaže tamošnji red, u tom gradu izbrisani.
Kurir/ Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
