Crnogorski glumac Slaviša Čurović dugo je čekao svojih pet minuta, a sada gotovo da nema domaćeg filma i serije bez njega u kadru.
Gledamo ga kao tužioca Miška u seriji "Ubice mog oca 3", Peka, crnogorskog Del Boja, kod Bjelogrlića u "Žigosanima u reketu", a trenutno snima film "Mrak" i istorijsku TV novelu "Crveni mesec".
U novoj Pinkovoj seriji "Crveni mesec" tumačite Dragutina Dimitrijevića Apisa. Kako ste doživeli Apisa i s kakvim dilemama se borite? Kad mi je ponuđeno da igram Apisa, gotovo da nisam ni pitao za uslove. Uloge poput ove su one koje ostaju za ceo život. Apisa sam doživeo kao heroja koji je nepravedno streljan. Njegove ideje su bile bolje od onih koji su pobedili. U literaturi je i crna vrana i heroj, a kako je predstavljen na filmu i u pozorištu, nisam želeo da gledam.
Prva reakcija vaših kolega je bila da ličite na Apisa. Ne ličim (smeh). Plav sam, a on je bio ćelav i crn. Međutim, napravili smo to dobrom šminkom i željom da ličim. Stavili su mi brkove i neki crni gel, pa je ispalo dobro. Trudiću se da ga odigram pošteno.
Koliko je Apis prisutan u seriji? On je pokretač svih istraga i obmana. Naravno, u toj igri se, kao što znamo, preigrao.
Nije u TV serijama mnogo obrađivan period uoči Velikog rata. Zašto je važno što se snima jedna ovakva serija? Serija "Crveni mesec" će pokazati kako je Srbija doživela preporod. Naš nacionalni duh se tada probudio.
Kreator serije je Hrvat Roman Majetić. Nije li vam to čudno? On je najbolji reditelj za ovaj format. Nema veze što je Hrvat. I našu himnu je pisao Slovenac, a hrvatsku Srbin i to nikakve veze nema.
Danas nema serije bez vas. Kojom ulogom ste najviše zadovoljni? Bog mi je posle dugo vremena dao šansu da pokažem šta mogu i znam, a i da time hranim svoje dete. Na posao ću uvek dolaziti s voljom. Trudim se da svojim radom vratim ukazano poverenje.
U Pirotu je počelo i snimanje filma "Mrak" Dušana Milića. Tema su Kosovo i progon Srba, a žanr je neobičan. Nisam nikada snimao ništa slično. Atmosfera koju reditelj želi da napravi je odlična. Mislim da će to biti veliki film za svetske festivale koji će pokazati svu tugu s kojom se susreće naš narod na Kosovu.
Pored glume, vaša prva ljubav je boks. Otkud te dve krajnosti? Iz porodice. Pokojni otac me je vodio kao dečaka da gledam svaki bokserski meč Budućnosti iz Podgorice. Brat i ja smo išli na boks. Majka nije dala da se bavimo tim sportom. Odlučio sam s 21 godinom, kad sam postao poznati glumac u Crnoj Gori, da komentarišem mečeve. Sad sam na Areni sport. To je hobi koji je za mene više od života.
Koji vam je omiljeni bokser? Naravno, najveći bokser svih vremena Muhamed Ali.
Kakvo je stanje boksa u Srbiji i hoćemo li ponovo imati šampione kao braću Kačar? Država je spasla boks. Nenad Borovčanin odlično radi svoj posao. Moja procena je da ćemo imati kandidate za medalju na Olimpijadi 2024. godine.
Nikad se nije snimalo više serija. Država koja odvaja za kulturu, ima nade da se spase. Filmski centar je dao podršku za 14 projekata. Srbija pokazuje da je Beograd centar Balkana.
U novim serijama gledamo i mnogo talentovanih glumaca iz Crne Gore. Crna Gora nije trebalo da se odvoji 2006. godine. Zbog tih jadnika koji su odlučili da se raspadne sada cenu plaćaju umetnici i sportisti. Oni su sebi zabili ekser u nogu. Svako ko Srbiju doživljava kao svoj narod ima mesta u Beogradu. Beograd je otvoren grad za sve vere i nacije.
Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Sonja Spasić
