Glumac Milan Marić skrenuo je pažnju na sebe glavnom ulogom u ruskom filmu o pesniku Sergeju Dovlatovu, koji je premijerno prikazan prošle godine u Berlinu. Samo godinu dana kasnije, na istom festivalu nagrađen je priznanjem za evropsku zvezdu u usponu, a ubrzo je dobio i glavne uloge u serijama "Žmurke" i "Državni službenik".
U razgovoru za Kurir otkriva zašto je pozorište njegova baza i da li će uspešno obaviti poslednji zadatak.
Hoćete li Lazar preživeti? - Videćemo. Lazarev posao nosi konstantan rizik. Ipak, i on ume da se uplaši. Čovek je, nije mašina.
Šta ste naučili nakon saradnje s Gagom Antonijevićem? - Gaga je neka američka škola. Lepo sam radio s celim njegovim timom. Mnogo je posla bilo i bilo je veoma naporno, ali kakav je to posao koji nije naporan. Ili je postao rutina ili je besmisleno.
Tajni agenti, kao i glumci, menjaju uloge. Da li je to pomoglo pri kreiranju lika? - Na tom nivou, da. Međutim, pitao sam se i šta se dešava nekome ko je na tajnom zadatku godinama, pa bude otkriven. Koliki je to stres... Kako posle nekoliko godina života pod drugim imenom, prezimenom, biografijom i svim, ti više znaš ko si... Jer tu ako omaneš, nije da te više neće zvati da snimaš film, nego možeš da izgubiš život. I ti, i mnogi drugi. Pod takvim pritiskom tajni agenti rade.
Utisak je da su se Srbi nekako identifikovali sa serijom i njenim junacima... - Ne potcenjujte publiku. Srbija nije samo zemlja rijalitija, iako često vrlo tako deluje. "Dajte ljudima hleba i igara" princip je koji me užasava. Publika se gradi.
Pozorište i dalje ostaje vaša baza? - Pozorište je nešto bez čega ne bih mogao i čega ne bih želeo da se odreknem. Pogotovo u ovom trenutku kada je toliko uzdrmano i kada se stiče utisak da ljudima kultura nije potrebna. Vidimo šta se dešava u Narodnom pozorištu u Somboru. Niko te ljude ne čuje, ili ih čuje vrlo mali broj. Mislim da bi sada trebalo da se skupimo oko pozorišta. Pozorište ipak traje hiljadama godina i izdržalo je sve i svašta, i mnogo gore stvari, i ostalo je isto. Najgore što se desilo sa konceptom umetnosti u Srbiji jeste to što je ispalo da obični, pod navodnicima "obični" ljudi, smatraju da je to za neke tamo intelektualce, bogate ljude, da to njima ne pripada. A baš je kontra. Pozorište baš pripada svima. Kurir/ Foto: Marina Lopičić
