Najnovije vesti

GLEDALI SU ME KAO UKUSNU ŠNICLU! Velika ispovest Katarine Žutić: Svi su je hteli na SVOM TANJIRU!
Foto: Damir Dervišagić

otkrila

GLEDALI SU ME KAO UKUSNU ŠNICLU! Velika ispovest Katarine Žutić: Svi su je hteli na SVOM TANJIRU!

Pop kultura

Katarini Žutić dobar izgled je ranije predstavljao veliki problem, te se zato trudila da se kvalitetno obavljenim poslovima izbori za neko ozbiljnije mesto na javnoj sceni. Ona i danas ozari svaku ulogu i ne gleda serije u kojima se pojavljuje

Ona jedna je od najinteresantnijih glumica srednje generacije. Njena lepota i karakterističan glas, uz veliki smisao za humor, doneli su joj naklonost publike svih uzrasta. Najviše radi u pozorištu i na televiziji, a upravo je gledamo u seriji "Moja generacija Z", gde tumači ulogu rokenrol mame. Dobitnica Sterijine i mnogih drugih nagrada i ovo leto će provesti na probama, ali u ulozi reditelja.

Upisali ste master studije na pozorišnoj režiji. Šta vas je privuklo rediteljskom poslu, ako ne računamo da ste sami režirali i "Preferans", svoju diplomsku predstavu na glumi?

"Želela sam da sagledam predstavu iz šireg ugla. Često mi se dešavalo u toku procesa da se izmestim iz uloge koju igram kako bih proverila koliko učinkovito tumačim lik u odnosu na ideju koju predstava treba da prikaže. To su bili razlozi zbog kojih sam se odlučila da se sklonim sa scene i bavim se samo idejom, vodeći kolege glumce i ostale saradnike ka tom cilju."

Kada ste osamdesetih odigrali ulogu u filmu "Vizantijsko plavo" po motivima Milorada Pavića, čekala vas je blistava filmska karijera. Da li se to dogodilo?

"Mislim da je moja karijera išla baš onim putem kojim je i trebalo. Sa ovom vremenskom distancom ne može se okarakterisati kao 'blistava filmska', ali je do sada svakako karijera na koju sam ponosna."

foto: Marina Lopičić

U pozorištu često igrate u raznim vrstama komedija, vrcave, slatke žene, poput krčmarice Mirandoline. I na televiziji ste opasnica. Dopadaju li vam se takve uloge?

"Igram i komične i dramske uloge, što mi je drago. Te varijacije kroz likove čine moju karijeru raznovrsnom i zanimljivom. Na kraju, to potvrđuju i nagrade koje sam dobila i za komediju i za dramu. Televizijske uloge su tipske, i to je uvek slučaj, ne samo kod nas nego i u svetu. Kad dobijem neku ulogu i prihvatim je, posvetim se tome do kraja. To je onda posao koji volim da radim i u tome uživam."

Volite i angažovane komade, gde ste moderna, urbana devojka, kao u "Pomorandžinoj kori". Imamo li dovoljno predstava u kojima se bavimo novim, lošim vrednostima, silikonima i slično?

"Takve predstave postoje, i to je važno. Ali nove loše vrednosti nisu samo predstavljene u angažovanim komadima, mada su u njima više fokusirane. Takva kritika društva može se provući i kroz klasičan komad, pošto favorizacija loših vrednosti nije ekskluzivno odlika današnjeg vremena, samo mi i naša publika živimo danas. Svaka dobra predstava obraća se današnjoj publici, bez obzira na to kada je komad napisan. Ipak, trenutno angažovani komad koji bih sa radošću svakome preporučila da pogleda jeste predstava 'Ovaj će biti drugačiji' Staše Bajac u režiji Đurđe Tešić, na maloj sceni Ateljea 212."

Koje vam se nove, domaće serije dopadaju? Kakve su u odnosu na one starije? Ima li neke u kojoj biste voleli da glumite?

"Iskreno govoreći, ne stižem da gledam serije. Možda uhvatim poneku epizodu... Čak ni ovu seriju 'Moja generacija Z', u kojoj igram, nisam gledala. Čini mi se da je kvalitetno urađen posao u 'Žigosanima u reketu".

Šta ne volite u današnjem načinu života? Ima li nečega?

"Trudim se da se svemu prilagodim."

foto: Damir Dervišagić

Važili ste za ultimativno lepu i zgodnu devojku u Beogradu. Da li vam je to prijalo? Donelo sreću?

"Dok sam bila mlada, to mi je zapravo predstavljalo problem. Dobra strana bila je to što sam bila u fokusu pažnje, ali me niko nije gledao dalje od ukusne šnicle koju bi želeo na svom tanjiru. Naučila sam da se prilagodim tim okolnostima i trudila sam se da kvalitetno obavljenim poslovima izborim neko ozbiljnije mesto na javnoj sceni."

Dete ste vrsnih glumaca, Svetlane Bojković i Miloša Žutića. Kako su vas vaspitali?

"Još jedna činjenica koja me je terala da dokazujem svoj kvalitet baš je ta da sam u javnosti uvek posmatrana kao ćerka svojih roditelja. Kroz mene su se neminovno procenjivali moji roditelji, njihovo vaspitavanje, i to nije bio lak zadatak. Sada kao već formirana osoba, sa karijerom iza sebe, mogu da kažem da sam uspela da se izborim sa tim."

Koliko je teško odrastati bez oca?

"Ja sam imala dvadeset godina kada je moj otac preminuo. Moj brat je imao samo tri, tako da je on zaista odrastao bez njega. Ja sam ipak imala odnos koji pamtim, savete kojih se sećam i stavove koje danas i sama zastupam, ponosna što sam njegova ćerka. Sem toga, odrasla sam i uz očuha, maminog drugog muža, reditelja Ljubomira Draškića, koji je takođe uticao na formiranje moje ličnosti i naučio me mnogim malim, a zapravo velikim životnim mudrostima."

Kako se slažete sa majkom? Savetujete li jedna drugu?

"Nas dve smo u ovom periodu života prijateljice. Kao prijateljice se, naravno, i savetujemo i razgovaramo, sa tom razlikom što samo majka i ćerka mogu da imaju tu količinu prijateljske ljubavi jedna prema drugoj."

U dugoj ste vezi sa Nemanjom Aćimovićem, bubnjarom, a vi svirate bas u sopstvenom bendu Kamikaze? Zašto volite bas-gitaru i kako se slažu bubanj i bas?

"Nemanja i ja imamo harmoničan odnos i pružamo podršku jedno drugom. Trudimo se oboje da objektivno sagledamo situaciju u kojoj se neko od nas nađe i pružimo najkorisniji mogući savet. Naš odnos, koji počiva na poštovanju onog drugog, nešto je što smo zajedno izgradili i što zajedno čuvamo."

Šta režirate, o kakvoj je predstavi reč?

"Predstava koju radim se zove 'Noževi u kokoškama', a napisao je Škot Dejvid Harover devedesetih godina prošlog veka. Reč je o engleskom "in-yer-face" teatru, brutalnom i neposrednom pozorišnom izrazu koji je nastao kao kritika politike Tonija Blera i nasleđa Margaret Tačer. Komad se, dakle, bavi kritikom zadrtog društva u ruralnoj sredini, odslikava muško-ženske odnose i nosi feminističku poruku, kao ideju ravnopravnosti polova. U žanru je psiholiški triler, napet kroz odnose i motivacije likova. Ima i komičnih elemenata, a radimo ga u stilu realizma i poetskog realizma. Premijera je zakazana za 30. septembar na sceni 'Petar Kralj' u pozorištu Atelje 212."

foto: Damir Dervišagić

Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović/Foto:Damir Dervišagić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...