Nakon 1.200 epizoda, serijal "Državni posao" postao je naš najveći antidepresiv. Ovo što rade Dimitrije Banjac i kompanija nije samo "svetski". To je genijalno, da prostite
Ako slučajno ne gledate seriju "Državni posao", grešite. Ne vredi da se objašnjava, svako od nas će se pronaći. Jeste da malo boli, ali je urnebesno. Glavni lik koga glumi Dimitrije Banjac, ako ima sporednih, pružio nam je na srebrnom pladnju više detalja o seriji i nešto manje o sebi.
Kada ste počeli pre sedam godina sa "Državnim poslom", da li ste očekivali ovoliki uspeh priče o trojici državnih činovnika koji se rukama i nogama bore da ne reše nijedan predmet u državnoj arhivi? - Njima trojici bi u stvari mnogo lakše bilo da reše predmet. Teže je ovo njihovo hvatanje krivina i umetnost nerada nego normalno rešavanje predmeta po proceduri. Ali kad bi se sve rešavalo po propisima, ko bi onda gledao "Državni posao"? Niko nije očekivao ovakvu popularnost, što govori i podatak da smo prvi ugovor o radu potpisali na tri meseca. Realno, tri klasična antiheroja, u monotonoj kancelariji, više od 1.200 epizoda, što u proseku daje dvesta sati igranog programa, sedma sezona se privodi kraju... Ja mislim da ovo, u ovoj količini, niko nije očekivao ni da pogleda, a kamoli da snima.
ZAINTERESOVANI I BRITANCI
- Ideje dolaze od našeg kreativnog tima, ako tako mogu da nazovem tu skupinu osobenjaka. Uz nas četvoricu - imamo i arhivskog službenika Urdarevića, tu su scenaristi, naš reditelj Pile, montažer Zoran Nikolić Beli i još nekoliko divnih ljudi. E, kad iz tog kotlića izađe neka ideja, ja vam garantujem, uglavnom je dobra. Kratka skeč forma se u našem slučaju pokazala kao pun pogodak. Što se Britanaca tiče, postojali su kontakti i ideje da se format prosledi Kanalu četiri BBC, jer je i njima zanimljiv koncept državne firme u kojoj se svi prepoznaju, samo što bi kod njih Torbica bio Škot, Boškić sa Itona, a Čvarkov Londonac. Svako poređenje s britanskim humorom mi prija, pa zar nisu "Mućke" najjača serija u istoriji?!
Vi ste inženjer petrohemije, Nikola Škorić istoričar, a Dejan Ćirjaković muzičar. Teško je verovati da niste profesionalni glumci. Onda čovek pomisli koliko talenata nikada ne dobije priliku da se pokažu. Kako ste se našli, dogovorili, uigrali? - Moje kolege su imale - uz sve dužno poštovanje, prilično jeftini lejt najt šou, pa su me pozvali iz sportske redakcije da radim skečeve jer su videli da je tu lova. I ja sam potegao... I zaorao njivu... Tako nastaje "Noćna smena", pa uz Ivicu Vidanovića iz "Sinamona" ide "Velika Srbija", ali ne ona Karlovac - Karlobag - Ogulin - Virovitica, nego na B92... I dalje znate. Mi smo se igrali glume, i dalje je tako, i to se nekima svidelo. Danas, Ljiljana, mislim da svi imaju priliku da pokažu svoje talente, uz Jutjub, Instagram i ostale društvene mreže, ali je problem što je previše mreža stvorilo monstrume. Na tim su mrežama najgledaniji oni najglasniji, a ne oni koji imaju nešto da pokažu i kažu. Od buke se ne čuje ništa...
Mlađe generacije teže shvataju "Državni posao". Kad objašnjavamo, od čega da počnemo? Bila jednom tri Srbina u Vojvodini? - Ne... Bila jednom tri neradnika i demagoga i sedeli su tako trijes' šest godina...
Vi još nemate 43 godine, a u seriji verujemo da ste pred penzijom. Potpuno mađioničarski! Kako ste gradili Čvarkova? - Gradio se, to je istina... Imali smo veoma uspešan skeč u emisiji "Velika Srbija" o doktoru Kišprdilov Svetislavu i kad je "Državni posao" počeo, pokušao sam da Čvarkova vodim tom putanjom - ladan ko špricer, bez velikog uzbuđivanja, istim tonom sve... Ali sam onda shvatio da mora da mu se digne tempo, jer što je stariji, sve ga više nerviraju neke stvari i kolege. Nervoza je neshvatljiva - radioaktivna, a uz sve to, još i voli da drži slovo... Pa i izmisli događaj... Kao on je bio akter... Katastrofa jedna.
DOBAR SLUŠALAC Čvarkov je autentični Vojvođanin, starosedelac, užasnut "dođošem" Torbicom iz tamo nekog "zavičaja", a Boškić je mladić koga istorija zanima manje nego boja laptopa. Vezuje ih lenjost. Ima li još uvek ovakvih ekipa u državnoj ladovini? - Ima. Zbog njih nekoliko i ove radne ljude iz državnog sektora svi prozivaju. Sve ih je manje, ali ih ima... I svaka im čast!
Gde ste pokupili rečnik osamdesetih godina prošlog veka - pišijada, živi piš, kenjaža, šampanjeros? - Znate kako, Lijljana, ja se zaista trudim da pričam i prikupljam autentične informacije i doživljaje aktera tog doba. Ja to, inače, privatno veoma volim i upisujem u leksikon pod "hobi". Dobar sam slušalac, pa kad čujem ili me neko podseti na neki stari izraz, odmah ga zapišem.
Odakle vam inspiracija za nadrealne likove kao frau Šilovička i nadrealne doživljaje iz prošlosti koje izmišljate? - Preopterećenost glupostima, nepotrebnim informacijama, lošim horor filmovima, kladioničarskim listama i raznim drugim totalno nebitnim stvarima dovodi do ovakvih priča i doživljaja. Jer kako opisati nekoga ko je rođena Čehinja, imala devet muževa, držala bordel u Češkim Budejovicama, zavela vampira, u SFRJ s babom mojom držala kockarnicu za zaslužne komunističke funkcionere, vozi rolere na keju u 94. godini... Kako opisati taj životni put bez prethodne preopterećenosti mozga budalaštinama?
PRAAAVO DETINJSTVO Đorđe Čvarkov u seriji živi sa babom, koju i voli i mrzi. I vi ste odrasli s bakom i dekom u Mošorinu. Kako je izgledalo vaše detinjstvo? - Divno! Mi smo bili jedno vreme u Mošorinu, onda smo visili u Dalmaciji, gde je deda kupio plac od poštara Vukčevića i napravio kućicu. Ja sam stvarno, do tog nesrećnog rata, imao detinjstvo kao Tom Sojer, praaavo detinjstvo, da tako kažem. I nismo gledali ko je u kojim patikama. Ja se užasnem kad danas čujem klince...
Oženjeni ste, otac dvoje dece. Da li ste, poput većine koja ume da zasmeje, zapravo ozbiljan porodičan čovek? - Posle 1.200 epizoda ni u šta više nisam siguran, draga moja... Ni kad sam Dimitrije, ni kad sam Čvarkov.
Skupljate stripove, kažu naročito "Alana Forda". Koje još volite? "Dijabolika"? "Uranelu"? - Volim i "Dijabolika" i "Uranelu", to je taj italijanski crni talas iz kog je iznikao "Alan Ford" kao perjanica cele priče. Ali ja volim i Zagora, Mister Noa, Kena Parkera, Derdevila, Kapetana Ameriku, kasniji period Betmena, naročito radove Sejla i Leba... Eno, puko mi orman i police od težine, orman mi polomilo, Ljiljana.... Sve sam preneo na vikendicu!
Kakva je budućnost "Državnog posla"? - Svetla, koliko vidim. Gledani smo i na kanalu Superstar TV, i na Jutjubu, epizode su dobre, ne radimo i dalje ništa... ja sam optimista! Spremite se za finale ove sezone!!!
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Privatna arhiva)
NE PROPUSTITE
