Mladi bas Sava Vemić (32) uspešno gradi internacionalnu karijeru, a leto provodi u rodnom Beogradu. Skoro svakog dana ide na časove francuskog jezika i sprema ulogu kralja Filipa.
Debitovao je u čuvenoj Metropoliten operi u Njujorku pored Plasida Dominga u "Nabuku", a krajem sezone konačno ga je čula i publika u Srbiji, u Narodnom pozorištu, u "Aidi", u ulozi Ramfisa, uz maestra Čobanova iz Bugarske.
- Srećan sam što sam nastupio i u svom gradu. Sala je bila puna. Roditelji su bili u publici, a drugari iz gimnazije i kolege s Farmaceutskog fakulteta slušali su me prvi put - kaže Sava, koji je pre godinu dana morao da otkaže svoj nastup u "Evgeniju Onjeginu" zbog visoke temperature.
On je kao dete želeo da postane košarkaš, a nakon gimnazije upisao je farmaciju.
- Sa osam godina počeo sam da igram košarku. Nosio sam broj 10 zato što sam voleo Sašu Đorđevića. Moja sestra Ana je svirala violinu i ja bih se preko dana bavio sportom, a kod kuće bih slušao seku kako vežba. Sa 16 godina je ona meni rekla da imam lep glas i da bi trebalo da ga školujem. Poslušao sam je - objašnjava Savo i dodaje:
- Veza između pevanja i košarke postoji. Pevač je vokalni atleta i pevanje bez mikrofona zahteva dobru fizičku spremu. A farmaciju sam upisao jer sam mislio da je to posao od kog može da se živi u Srbiji. Nakon diplomiranja sam odlučio da upišem Muzičku akademiju i da pevanje bude moj životni poziv.
Inače, Sava Vemić u Njujorku je igrao košarku. Učestvovao je tamo u košarkaškoj humanitarnoj akciji "Trojka iz bloka" i osvojio je treće mesto. Prvo je pripalo Nemanji, bratu Nikole Jokića.
- Nemanja je zasluženo bio bolji. Dao je više trojki. Imam pehar. Nikolu nisam imao prilike da upoznam. Video sam ga preko Skajpa. Jokić je rekao da, ako mislimo da je Nemanja dobar, onda smo mi veoma loši košarkaši. Nasmejali smo se svi toj njegovoj izjavi - prisetio se Vemić.
U septembru će Vemić pevati u "Čarobnoj fruli" u Bad Lauhštetu u Nemačkoj. Sledeće godine nastupa u Pariskoj operi ("Don Karlos", "Adrijana Lekuvrer", "Rigoleto") sa Željkom Lučićem, Sofijom Petrović i Anom Netrepko, a potom i u Bostonu ("Aida"). I u sezoni 2020-21. zakazan mu je nastup u Bostonu, zatim u Njujorku...
Za mogućnost da ode u Ameriku čuo je od Davida Bizića. Prijavio se za letnji festival Tel Avivu i dobio je stipendiju za odlazak u Ameriku. - U Njujork sam krenuo s novcem dovoljnim za dva meseca. Osvojio sam prvu nagradu na takmičenju "Gerda Lisner" i nakon toga dobio poziv za audiciju Metropoliten opere. Nakon kastinga dobio sam angažman na tri sezone - kaže mladi pevač.
U Njujorku Sava je imao časove glume, dikcije, stranih jezika i fitnesa, a vatreno krštenje je imao s Plasidom Domingom. - Za dužinu karijere nije bitan ni izgled, ni dobri agenti, već da dobro i zdravo pevaš. Igrao sam visokog sveštenika. Pamtim svaki minut tog nastupa. Domingo mi je rekao da svakog dana treba da radim na sebi i profitiram malo-pomalo. Kad mi on to kaže u svojim godinama, to nešto znači. Moj nastup je išao u bioskope širom sveta. Meni je sve to bilo novo. Nastaviću da vredno radim i učim - zaključuje Vemić.
Snalažljiv Ulogu spremio za nekoliko sati
Sezonu iza nas Sava Vemić završio je u Parizu. Ulogu šefa policije u "Ledi Magbet" spremio je za nekoliko sati. - Bas je u 22.45 slomio nogu i kasting direktor me je zvao 30 minuta posle ponoći da ga sutra zamenim. Spavao sam tri sata. Nikad je nisam pevao, samo sam je slušao. Za 19 sati sam je naučio najbolje što mogu. Note sam imao kamuflirane u knjigu. Imao sam puškicu - kaže Sava.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Marina Lopičić i EPA
NE PROPUSTITE
