Nedavno je prvi put na srpskom jeziku objavljena knjiga "Memoari kralja Milana", koja se bazira na onome što je nepoznati nemački autor s početka 20. veka ispisao o životu Milana Obrenovića, svog savremenika, pozivajući se na autobiografske zapise samoga vladara u koje je imao uvid.
U deset poglavlja publikovana su nepoznata pisma, dokumenta i svedočanstva, ali istoričarka dr Suzana Rajić kaže za Kurir da kralj Milan nikada nije objavio niti pisao memoare i da ovo delo može da se posmatra samo kao književno, ali ne kao relevantan istorijski izvor.
- Knjiga je objavljena 1902. godine na nemačkom jeziku i služila je tada kao austrougarska propaganda. Režim Aleksandra Obrenovića je te godine bio u velikoj krizi. Natalija Obrenović je promenila veru, a Draga nije rodila naslednika, pa je Srbija trebalo da se dokusuri - kaže Suzana i dodaje: - Memoari se obično objavljuju za života vladara, a Milan ih nije pisao. Kad neko umre, a knjiga se objavi odmah posle njegove smrti, takvo izdanje ima uglavnom negativnu tendenciju. Kada je 1903. ubijen kralj Aleksandar Obrenović, objavljivani su tekstovi i bljuvotine o kraljici Dragi kako bi se opravdalo ubistvo. Oni se danas čuvaju u Narodnoj biblioteci Srbije. Suzanu ne iznenađuje interesovanje "Lagune" za život članova dinastije Obrenović.
- Zvali su me i poznati reditelji koji žele da snime film o kraljici Nataliji (žena kralja Milana, prim. aut.). Istorijske činjenice na osnovu kojih oni grade priču nisu tačne, naročito one koje se tiču razvoda Natalije i Milana. Bez obzira na to što ova knjiga za nauku nema nikakvu vrednost, skreće se pažnja javnosti na važnu istorijsku ličnost. Sada će i nauka imati prostora da kaže svoju reč. Imali smo sličan primer sa "Pismima kraljice Natalije". Ovo nije ni dnevnik, već izdavač ima nameru da se pažnja čitalaca usmeri na Milana Obrenovića - objašnjava Rajićeva.
Kralj Milan je umro 11. februara 1901. u Beču. Poslednje godine živeo u egzilu. Vladao je Srbijom od 1868. do 1892. godine, a zanimljivo je da je na njega čak sedam put pokušan atentat.
- Milan je kratko i burno živeo da bi pisao memoare. Umro je sa samo 46 godina. Na njega je čak sedam puta pokušan atentat. On je vodio računa o svojoj bezbednosti i imao je fobiju od atentata. Stalno je nosio pancir od gvožđa. Znao je da je duša svake zavere protiv njega Pašić - zaključuje profesorka Rajić.
Uništena zaostavština ČUVAO DOKAZE PROTIV NIKOLE PAŠIĆA
Posle smrti kralja Milana njegova lična arhiva preneta je u Srbiju. - Hartije je vratio u Beograd general Lazar Petrović (Lepi Laza, ubijen u Majskom prevratu, prim. aut.). Platio je račune i doneo te sanduke u Novi dvor. Dokazi protiv Pašića su uništeni jer su bili kompomitujući elementi još 1903. godine. Ono što se čuva u arhivima nije značajno. Deo se možda krije u privatnom vlasništvu. Najveći deo istine je sahranjen - kaže Suzana Rajić.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov/ Foto: Arhiva
NE PROPUSTITE
