Slobodanka Caca Aleksić ispraćena je na večni počinak u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, a poslednje zbogom i reči pune ljubavi i poštovanja uputili su njeni glumci, njeni "pužići" u Pozorištu Puž.
Prijatelji, glumci, reditelji, političari, svi koji su ikada kročili u Pozorištance plakali su jer su se opraštali od Cace, svoje pozorišne majke. Svi smo mi odrastali uz njene predstave, uz smeh i radost njenog životnog saputnika Branka Milićevića Kockice i te čiste emocije koje oplemene kako decu, tako i njihove roditelje, koji su dolazili na "vitamin sreće, vitamin za dušu".
Niko nije mogao da veruje da će Puž ikada biti zavijen u crno i da će tu osećati neizmernu tugu. Međutim, njeni "pužići" nisu to ni dozvolili, oni su na sceni izveli malu predstavu Caci u čast, a uz emotivne govore i gromoglasan aplauz ukazali joj najveće poštovanje.
Branko Milićević Kockica potresen je izašao na scenu i kroz suze najavio osnivanje nagrade "Slobodanka Caca Aleksić" za najbolju režiju predstave za decu. "Darodavac koji je želeo da ostane anoniman odlučio je da zajedno sa nama ustanovi nagradu, pa će reditelji najbolje predstave za decu svake godine dobijati "Cacu", kazao je Milićević i dodao da će lično predsedavati tročlanim žirijem koji će svakog septembra dodeljivati nagradu.
Sa scene se potom začuo njegov poznati glas, koji je pevao: "U tami leprša neki sićušan sjaj, to svitac šalje poruku: Spavaj, baj-baj. Laku noć, mali svitac maloj Caci šalje poljubac. Laku noć, baj-baj".
Pred publikom, u kojoj su se našli i Predrag Miki Manojlović, Tanja Bošković, Ceca Bojković, Tihomir Stanić, smenjivali su se pre svega mladi glumci, koji su govorili o svojim iskustvima u stvaranju predstava u Pozorištancu Puž. Niko ni na sceni, a ni u publici nije mogao da zadrži suze.
Igor Damjanović je kazao da nije navikao da bude na toj sceni kada neme dece u publici. "Prazan sam. Jednom je na probi meni i Milošu Timotijeviću kazala da smo prazni na sceni. Eto, sada znam šta to znači. Radost, tugu, probleme, sve smo delili s Cacom. Kaže neko da Caca i Branko nisu imali decu... A šta smo mi? Hvala ti, Caco, za sve", kazao je Damjanović.
Sofija Juričan je istakla da se oseća kao čedo koje je izgubilo svoju majku i da su sada milioni dece ostali bez majke.
"Bila je čudesno biće. Onakav autoritet uronjen u toliku radost, takav borac s toliko empatije, tvrdoglavost i neodustajanje u želji da baš nama udovolji, umetnik i erudita... Sve je to bila naša Caca. Ona i Branko su napravili Puž, oazu za naše duše. Caco, štitićemo mi, tvoja dečica, tvoji "pužići", sve što si nam ostavila u amanet, ne brini", kazala je Juričan.
Tužna povorka na Novom groblju kretala se ka Cacinoj večnoj kući, a glumica Suzana Lukić održala je govor ispred kapele.
"Kako se opraštaš od Cace? Posle svega shvatiš da je odgovor da se od Cace ne opraštaš. Ceci se uvek vraćaš, Caci se uvek obraćaš. O Caci govoriš dok god možeš da pričaš, a i to ne bi bilo dovoljno. Došla sam kao devojčica pre više od deceniju u Puž. Odmah me je primila u svoju porodicu. Taj div od žene koji ni tada nije dozvolio da se jedno mlado biće nervira, da ne može da spava, da pati. E, takva je bila naša Caca, Slobodanka Aleksić, ta koja je uzela mene, njeno buduće patuljče. Caca u nekima od nas nije ostavila samo trag, ona je ostavila planine, mora, prostranstva... Naša Caca i njen Branko i njihov Puž, naš Puž. A šta znači Puž? To znači da uvek imaš gde da dođeš i uvek imaš kome da se vratiš, imaš frižider ako si gladan, kafu ako si pospan, lozu ako si tužan, lozu ako si srećan... To znači da uvek imaš gde da dođeš i da kažeš ja ne znam šta ću sa sobom i da te tu čeka neko ko će da te sastavi. To je nama ostavila naša Caca, dala nam je drugu kuću, vitamin za dušu. Cale hvala ti, u moje ime i ime svih nas, hvala ti za sve što si utkala u nas, čuvaćemo te uvek, jer je to jedini način da sačuvamo sebe. Slava ti kraljice."
Kurir.rs/ Mona Cukić / Foto: Vladimir Šporčić
NE PROPUSTITE
