Ingrid Bergman izgubila je roditelje u ranoj mladosti, a njen život obeležile su preljube, osuda javnosti, tri propala braka, ali i tri osvojena Oskara. Titula 'preljubnice i razaračice brakova' nije je sprečila da se vrati u Holivud. "Ne žalim ni za čim. Da sam brinula o tome šta će ljudi reći, ne bih živela svoj život tako kako sam ga živela", izjavila je filmska diva i trostruka dobitnica Oskara, Ingrid Bergman. I zaista, njen život bio je, u najmanju ruku, buran. Rođena je u Stokholmu, 29. avgusta 1915. u porodici oca Šveđanina i majke Nemice. Njeno detinjstvo obeležile su tragedije, jer je rano ostala bez oba roditelja. Majka joj je umrla kad je imala samo tri godine, a s 13 godina izgubila je i oca. Nakon toga je počela da živi s tetkom, koja je umrla od srčanih komplikacija svega šest meseci posle, pa su je odgajili druga tetka i tetak.
Već tada je shvatila da želi da se bavi glumom, pa se sa 17 godina prijavila u Kraljevsko dramsko pozorište u Stokholmu, gde su je i primili. Nekoliko meseci kasnije dobila je ulogu u predstavi 'Ett Brott', što je bio pravi presedan jer su do tada sve devojke morale da završe tri godine glumačke škole pre takvog angažmana. Tokom letnjih praznika dobila je i prvu ponudu za snimanje filma od jednog švedskog studija pa je prekinula školovanje kako bi se u potpunosti posvetila karijeri. S 21 godinu udala se za stomatologa Arona Lindsterma koji je kasnije postao neurohirurg, a par je 1938. dobio ćerku Piju (80).
Aron i Pia ostali su u Švedskoj kada je Ingrid 1939. otputovala u Holivud na poziv producenta Dejvida O. Selznika. Tada je snimila prvi film za američko tržište, 'Intermezzo', koji je postao hit, a Ingrid se preko noći pretvorila u veliku zvezdu. Svi koji se nakon tog ostvarenja nisu zaljubili u nju, 'pali' su pred njenim talentom nakon uloge u kultnom filmu 'Kazablanka', u kojem je 1942. glumila s Hemfri Bogartom.
- Napravila sam mnogo filmova koji su bili mnogo važniji, ali ljudi samo žele da razgovaraju o onom s Bogartom - komentarisala je Ingrid jednom prilikom film koji ju je pretvorio u glumačku ikonu.
Iste godine film 'Za kim zvono zvoni' doneo joj je prvu nominaciju za Oskara, a sledeće godine je i osvojila Oskara kao najbolja glumica u filmu 'Plinska svetlost'. Bergman je nastupila i u tri filma Alfreda Hičkoka: 'Začarana' (1945.), 'Ozloglašena' (1946.) i 'U znaku jarca' (1949.). Snimanje filma 'Stromboli', reditelja Roberta Roselinija, okrenulo joj je život naopačke. Iako je bila u braku s Aronom, Ingrid se zaljubila u oženjenog Roselinija i par je na setu započeo aferu koja je tada šokirala Holivud. Ubrzo je zatrudnela s Roselinijevim detetom pa se senator iz Kolorada, Edvin C. Džonson, podneo izveštaj o glumici, rekavši da je ona 'grozan primer žene i snažan uticaj zla'. Iako su njenim muškim kolegama tolerisali preljubu i vanbračnu decu, ona je zbog toga stavljena na stub srama. Skandal je prisilio Bergman da se odseli u Italiju, ostavivši muža i ćerku u Americi.
- U jednom životu prešla sam put od svetice do ku*ve i nazad - poručila je jednom prilikom.
Njen muž dr Aron Lindsterm, tužio ju je zbog napuštanja i tražio starateljstvo nad njihovom ćerkom. Ingrid je 1950. rodila sina Roberta (69), a nedelju dana nakon porođaja razvela se od Arona i potom udala za Roselinija. Dve godine kasnije rodila je bliznakinje Isotu (67) i Izabelu (67), ali bračna sreća nije dugo potrajala. Rediteljse 1957. upustio u aferu s drugom glumicom pa se nedugo nakon toga razveo od Ingrid. Ipak, filmska diva nije dugo tugovala zbog kraha drugog braka. Zaljubila se u producenta Larsa Šmita, takođe Šveđanina, a par se venčao 1958.
U braku su proveli skoro dve decenije i razveli se 1975. Titula 'preljubnice i razaračice brakova', koju su joj dali američki mediji, nije je sprečila da se vrati u Holivud. Trijumfalni povratak ulepšao je Oskar za glavnu žensku ulogu u filmu 'Anastasia', a treći Oskar osvojila je 1975. za najbolju sporednu glumicu u filmu 'Ubistvo u Orijent ekspresu'. Tada je javno objavila kako nagrada pripada italijanskoj glumici Valentini Korteze za film 'Dan za noć'.
- Molim te oprosti mi, Valentina. Nisam htela - zaključila je svoj govor.
1978. glumila je u 'Jesenjoj sonati', što je bio njen posljednji filmski nastup, dok je poslednju ulogu ostvarila 1982. u biografskoj mini seriji 'Žena zvana Golda'. Ingrid Bergman preminula je u Londonu 1982., na svoj 67. rođendan nakon dugogodišnje bitke s rakom dojke. Telo joj je kremirano u Švedskoj, a većina pepela rasuta je u more, dok je ostatak pokopan u Štokholmu, uz njene roditelje. Na sahrani je puštena pesmu 'As Time Goes By', tema iz 'Kasablance', podsećajući na njenu najslavniju ulogu, Ilse Lund. Američki filmski institut proglasio ju je četvrtom najvećom ženskom glumačkom zvezdom u istoriji.
Kurir.rs/24sata.hr/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
