PROKUPLJE – Miroljub Mirović Facir stao je na pozorišne daske davne 1969. godine u predstavi ''Đido''.
Glumom je počeo da se bavi slučajno, kada je neplanirano svratio na probu predstave "Đido" sa nepunih devetnaest godina, a o njemu je napisana i knjiga "Jedan je Facir".
Za pola veka pozorišnog rada je do sada dobio brojna priznanja i ostvario pedesetak glavnih i epizodnih uloga: od Miladina u "Đekni", preko bega Pinterovića u "Hasanaginici", Đorđa žandara u "Sveti Đorđe ubiva aždahu", Šopalovića u "Putujućem pozorištu", Luke Labana u "Profesionalcu"... Gotovo da nema smotre amaterskih pozorišta Srbije a da Facir nije osvojio neku od nagrada.
Kako kaže, sve uloge su mu podjednako drage. Kada se pre nekoliko dana pojavio na sceni na premijeri predstave ‘’ Poslednji radni dan’’ posvećenu upravo njegovom jubileju, Facira su dugim aplauzom pozdravili njegovi Prokupčani, i kako kaže, iznenadili su ga, jer do sada to nije bio slučaj:
- Pa šta da kažem onaj aplauz na početku je mene iznenadio jer to se kod nas nikada nije dogodilo, pedeset godina sam dobijao aplauze uvek na kraju ili posle neke dobro izvedene scene, a sada se desilo na početku, te sam možda malo zbunjeno ušao u večerašnju predstavu. – kaže Miroljub Mirović – Facir.
Kaže da pamti mnogo stvari tokom 50-godišnje karijere i ali da taj aplauz sa početka poslednje premijere želi da posebno izdvoji. Pored njegovih saboraca i kolega, Facira su na njegovom oproštaju od glume pozdravili mnogi viđeniji kulturni pregaoci u Srbiji, a među njima i Dragan Jovićević koji je istakao da su ovo tek prvih 50 godina Miroljuba Mirovića Facira, nagoveštavajući da 69- godišnji Facir ipak trebalo da stavi zarez umesto tačke, na svoju bogatu karijeru.
A legenda prokupačkog glumišta o tome kaže:
- Ima takvih glumaca koji su preko tačke stavili zarez, ja sam sada pun utisaka, i to je za sada moja konačna odluka, ali videćemo da li će moji drugovi i kolege uticati na mene da se još koji put pojavim na sceni.
Tokom svojih 50 godina Facir je sarađivao sa nekim od najpoznatijih bardova našeg glumišta koji su potekli iz Prokuplja, međutim u nizu vrsnih majstora glume, svakako najznačajnije ime za ovih 50 godina Facira je – Hranislav Dragutinović, po kome sada pozorište nosi ime.
- Znate, kad se pomene Hrane Dragutinović to je stvarno kapa dole. Ja kad god imam prilike ja ga pominjem svuda, jer sve ono što sam ja uradio za ovih 50 godina mogu samo da zahvalim – Hranislavu Dragutinoviću. – iskren je Mirović, i dodaje: I kad sam malaksao, i kada sam padao, i kada sam se povlačio on bi dolazio, bodrio me i govorio ‘’Ajde, još samo ovaj put, ova je uloga baš za tebe’’ – priseća se Miroljub Mirović Facir.
Pozorište sam jednostavno voleo, objašnjava mi, moj sagovornik i dodaje da nije bilo potrebno da pronalazi specijalne motive kako bi se pozorištu ponovo vraćao, te i da Dragutinoviću nije bilo teško da ga ‘’natera’’ da iznova stane na daske koje život znače.
- Ja sam tada držao lutriju, on bi došao naslonio se na šank i kaže: ‘’Ao, što imam sada za tebe jednu ulogu. ‘’ i odmah mi slomi srce i ja mu kažem, dobro nemoj da me ubeđuješ, krećemo, kaži šta? – ponovo Facir evocira uspomene sa Hranislavom Dragutinovićem.
Kako kaže, i porodici idu velike zasluge za ovaj jubilej, a pominjući porodicu Mirović se ponovo priseća legendarnog glumca i reditelja.
- Porodica je imala veliki uticaj. Jednom na jednom skupu, Hranislav Dragutinović je ustao i rekao: Ovo pozorište u Prokuplju je opstalo ne zahvaljujući glumcima, tehničarima, i ostalim ljudima. Pozorište je ostalo zahvaljujući njihovim suprugama. Naše žene su se tada oduševile, a Hrane je i tada bio u pravu. Eto, da je meni žena u startu branila da se bavim glumom, ja nikada ne bih bio glumac.
Mnogo je replika Mirović izgovorio tokom pola veka u pozorištu, a onu koju on pamti kao jednu od životnih sekvenci i jednu od najomiljenijih replika izgovorenih tokom prvih 50 godina, Facir se seća ‘’Srpske drame’’.
- Samo polako, nogicu pred nogicu, i dokle stignemo. – to je iz čuvene Srpske drame replika, a zaista je tako, samo nogicu pred nogicu, do novog jubileja, ako ga bude! – tajanstven je prokupački bard, koji nas iz svog drugog doma ispraća s osmehom na licu, istim onakvim kakvim je publika napuštala salu svih ovih 50 godina u kojima je Facir obeležio jedan deo kulturnog života Prokuplja.
Njegovi Prokupčani kažu da je čuvar duha stare varoši, poznat kao ugostitelj, ali najpoznatiji kao glumac. Ipak, moglo je na kraju i da ne bude tako. Moglo je da bude i drugačije. Miroljub Mirović bio je jedan od najtalentovanijih prokupačkih košarkaša. Dobio je poziv za omladinsku reprezentaciju. Ali mu, kaže, nije dozvolio trener.
Bojao se da će napustiti KK „Topličanin“ i otići u Beograd. Rekao mu je: „Ma gde ti da budeš reprezentativac, tek si se ispilio. Još ne znaš dimenzije igrališta, visinu i obim koša...“
Ima Facir još jedan hobi – kafane. Jednu je i sam otvorio u centru grada. Voli stari merak i boemiju. Sada u poslednje vreme mnogo radi sa mladim glumcima. Ima ih u Prokuplju dosta i danas talentovanih, kao što ih je uvek ovaj grad imao. Poput Dragutina Dobričanina, Dušana Janićijevića, Uroša i Saše Glovackog, Mihajla Kostića, Ljiljane Dragutinović te danas Predraga Kotura, Danila Petrovića, Mikija Jovića, Tijane Petrović i Dejana Dedića.. a svakako najpoznatiji u svom Prokuplju, sigurno i najomiljeniji, je baš on – MIROLJUB MIROVIĆ – FACIR!
N. Tonić
