SJAJNA IZLOŽBA U MUZEJU PRIMENJENE UMETNOSTI: Ključ i krvava zavesa MAJSKOG PREVRATA

Ključ tajne prostorije u kojoj su pronađeni i ubijeni poslednji Obrenovići i krvava zavesa u koju su tela kralja Aleksandra i kraljice Drage potom umotana pa bačena s prozora Starog konaka vredno su svedočanstvo o kraju dinastije prikazano na izložbi „Stari konak: zaboravljeni beogradski dvor“ u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

Tog 29. maja 1903. (11. juna po novom kalendaru) oficiri zaverenici ugasili su lozu Obrenovića, a godinu dana kasnije Petar Karađorđević sravnio je sa zemljom Stari konak, neposredno pre svog krunisanja, da ga ne bi podsećao na to kako je došao na presto.

Konak je bio na mestu današnjeg parka između Predsedništva Srbije (koje je 1912. podigao Petar Karađorđević kao svoj dvor) i Skupštine grada Beograda (koja je nikla za vreme Obrenovića kao deo dvorskog kompleksa). Vredne slike, koje šira javnost dosad nije videla, pokazuju silne predmete i pokućstvo pokradene i prodate posle prevrata, ali i plan Starog konaka, koji nam je s tim istim fotografijama poslužio da napravimo rekonstrukciju ubistva Obrenovića.

- Ovom izložbom želeli smo da ukažemo na problem zaboravljene kulturne baštine, da pokažemo dvor čije postojanje nije odgovaralo onima na vlasti u datom trenutku. Osim ključa i zavese iz Majskog prevrat, tu je i deo salona kralja Aleksandra Obrenovića, koji je posle ubistva kupio tadašnji iguman manastira Vraćevšnica Mihailo Urošević.

Izložili smo i slike konaka neposredno posle ubistva, gde se vide razbacane stvari, ali i fotografije predmeta koji su razgrabljeni ili prodavani na licitacijama. Na nekima od njih vidi se da su stvari na kaldrmi, dakle iznete i slikane za prodaju - rekla je za Kurir Jelena Perać, koja je s Vladimirom Tomićem i Dejanom Vukelićem autorka izložbe, otvorene do 25. septembra.

Natalija naslednica

Peraveća je navela i da su fotografije značajno svedočanstvo o tome koje su retke stvari bile u dvoru, kao i gde su se neke od njih nalazile. - Lajtmotiv izložbe je raskošni Arapski salon kralja Milana, koji je srpski suveren doneo s putovanja po Bliskom istoku i koji je parirao evropskim dvorovima, ostavljajući posetioce bez daha - kazala je Peraćeva.

Kako su stvari iz dvora prodavane i na aukcijama u čuvenom londonskom Kristiju i bečkom Doroteumu, tako je i deo ovog salona završio u Slovačkoj. Kuriozitet je da je nešto od te imovine, koja je inače traljavo popisana, osim brojnih boca vina, u koje se popisivač odlično razumeo, pripalo kraljici Nataliji, kao jedinoj zakonitoj naslednici kralja Aleksandra. Mučki su joj ubili sina, ali i dali slike, vaze, satove... po zakonu.

Neverovatno NADSTREŠNICA NA BOLNICI

Interesantna je i sudbina staklene nadstrešnice s glavnog ulaza u Stari konak. Istovetna se pojavila odmah posle rušenja dvora nad ulazom u tada rekonstruisanu Prvu varošku bolnicu u Džordža Vašingtona 19. Iako to niko nije zvanično potvrdio, podudarnosti je isuviše.

BURNA ISTORIJA STAROG KONAKA

REZIDENCIJA I ZA KARAĐORĐEVIĆE I ZA OBRENOVIĆE

1840. Knežev dvor, poznat kao Stari konak, podigao kao svoju kuću trgovac i poznati ustavobranitelj Stojan Simić, na mestu rita

1844. Stojan Simić prodao državi kuću sa imanjem za 13.500 carskih dukata

1845. Uselio se knez Aleksandar Karađorđević, koji dograđuje dva bočna krila, što je bilo otpočinjanje formiranja prvog dvorskog kompleksa u Beogradu

1845. Sa leve strane Konaka podignut Mali dvorac, u kom su smešteni Kneževsko predstavništvo i Ministarstvo inostranih dela

1855. Oko dvora počelo podizanje zidane ograde po ceni od 1.125 forinti i 37 kruna srebra

1859. Knez Miloš Obrenović, koji nije hteo tu da živi, s desne strane Konaka započeo izgradnju dvorca za prestolonaslednika Mihaila

1860. Knez Mihailo se uselio u Stari konak, u novoizgrađeno zdanje smestio ministarstva spoljnih i unutrašnjih dela

1903. Novoizabrani kralj Petar Karađorđević uselio se u Novi dvor

1904. Početkom avgusta porušen Stari konak

Kurir.rs/Jelena S. Spasić Foto: Kurir