ZBOG BOMBARDOVANJA SRJ OSEĆAO JE GAĐENJE PREMA LJUDIMA, BIO JE NA SAHRANI SLOBODANA MILOŠEVIĆA: Handke je dobitnik Nobelove nagrade za književnost, a evo zašto ga u Srbiji SVI VOLE (FOTO)

Peter Handke (77), austrijski književknik i aktivista nemačko-slovenačkog porekla, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu. Kako su saopštili iz švedske akademije, književnik je dobio nagradu "za uticajno delo koje je jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnost ljudskog iskustva".

Među favoritima, prema pisanju Gardijana, su bile autorka “Sluškinjine priče” Margaret Atvod i pesnikinja En Karson, obe iz Kanade, književnica Maris Konde, sa francuskog karipskog ostrva Gvadalupe, japanski autor Haruki Murakami i kenijski pisac Ngugi Va Tiongo. U najužem izboru su navodno bile i ruska spisateljica Ljudmila Ulickaja i Olga Tokarčuk iz Poljske.

Peter Handke je poznat kao neko ko je žestoko osudio bombardovanje SRJ 1999. godine, a u intervjuu za RTS Handke je poručio da "oni koji su bombardovali i koji su ubili hiljade ljudi - ne pripadaju ni Evropi ni planeti Zemlji" i rekao da zbog toga oseća "neku vrstu gađenja prema ljudskoj vrsti".

U poslednjoj deceniji prošlog veka, dok je još trajao rat na prostoru bivše SFR Jugoslavije, književnik je napisao esej "Pravda za Srbiju" i naišao na osudu u nekim krugovima. Poznat je i kao kontroverzni austrijski pisac, nekritički poštovalac Miloševića čiji je jedna od najkritikovanijih poteza bio odlazak na sahranu Slobodanu Miloševiću.

Upravo je to bio razlog da njegova predstava svojevremeno bude "skinuta" iz pa­ri­skog te­a­tra "Ko­me­di fran­sez".

- Mo­je pri­su­stvo na sa­hra­ni Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća je pri­vat­na stvar - rekao je Handke svojevremeno.

Međutim, više od toga, javnost je šokiralo njegovo mišljenje o Miloševiću za koga je rekao da "uop­šte ni­je bio na­ci­o­na­li­sta, že­leo je da sa­ču­va Ju­go­sla­vi­ju". "Poštovanje" je reč kojom je opisao šta je prema Miloševiću osećao. Govorio je i da Milošević nije bio "balkanski diktator i kasapin".

Prijateljstvo sa Miloševićem je, izgleda, učvršćeno i kada se on našao u Hagu, a Handke išao da ga poseti, po­što su nje­go­vi advo­ka­ti za­tra­ži­li da, even­tu­al­no, bu­de sve­dok od­bra­ne.

Da austrijskom piscu nije mrsko druženje sa predsednicima SRJ a kasnije i Srbije, svedoči i to što se sastajao sa Tomislav Nikolićem, koji mu se svojevremeno zahvalio na zalaganju "da se Srbi na što verodostojniji način prikažu publici u svetu".

Handke je govorio o bombardovanju, ali i o tome kako su čitaoci razumeli njegovo delovanje izvan sveta literature.

Odgovarajući na pitanja kako danas gleda na bombardovanje i da li oseća ljutnju, bes ili žaljenje, rekao je da ne oseća ljutnju, ali da i dalje ne može da poveruje da se to desilo.

Prisećajući se dana kada je počelo bombardovanje, Handke je rekao da se toga seća kao što pamti ubistvo Džona Kenedija.

"Svi su očekivali da počne bombardovanje, ali kad se to zaista dogodilo, to je bilo kao fikcija, kao da nije stvarno...Ali postalo je stvarno! Sećam se svega. Bio sam na ulici, duvao je vetar, i bila je neka tišina svuda okolo...", opisao je Handke svoje sećanje na 24. mart 1999. godine.

Na konstataciju da ga zbog njegovih stavova u Srbiji doživljavaju kao prijatelja, a da je u nekim društvima postao persona non grata on kaže da je tako rođen - kao persona non grata...

- Možda je to dobro, mada mi se baš i ne sviđa... Ipak, mislim da u stvari nisam persona non grata. Ima mnogo ljudi, pojedinaca, čak i na Zapadu, postoje oni koji koji su nastavili da čitaju moje knjige. Znam da čitaju, dobijam i mnogo pisama od čitalaca. Najveći podstrek su mi u stvari čitaoci i verujem da će nastaviti da čitaju, ne samo moje knjige, nego uopšte da čitaju - rekao je on, između ostalog, za RTS.

Podsetimo Peter Handke rođen je 1942. godine u Grifenu. Majka mu je bila Slovenačkog porekla a otac je nepoznat. Prva objavljena književna aktivnost je publikacija "Fackel" (baklja) kod katoličke škole za dečake u Tancenbergu. Za vreme studija u Gracu, koje nije završio, pridružuje se književnoj grupi Forum Gradski park (Forum Stadtpark) i objavljuje u magazinu Manuskripte. Nakon objave njegovog prvog romana "Stršljeni" (Die Hornissen) u leto 1956, napušta studije da bi se potpuno posvetio pisanju.

Živeo je u Gracu, Dizeldorfu i Berlinu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i SAD. Trenutno živi u francuskom Šavilu.

Najpoznatije Handkeovo delo je "Golmanov strah od jedanesterca" koje je kasnije preradio u scenario za zapaženi istoimeni film Vima Vandersa.

Handke je izazvao velike kontroverze sa svojim esejom "Pravda za Srbiju" kada je optužio zapadne medije i intelektualce da su zauzeli neobjektivni stav prema ratovima na području bivše Jugoslavije, a nauštrb Srba.

O situaciji u bivšoj Jugoslaviji napisao je tri duga izveštaja i otvorio polemiku protiv bombardovanja civila u Srbiji i odbio je Bihnerovu nagradu. Osećao je povezanost sa nevoljama na teritoriji bivše SFRJ i zbog majke koja je izvršila samoubistvo 1971 godine. Povodom tog događaja napisao je knjigu "Nesreće bez želje". Godine 2010. dobio je nagradu Franc Kafka.

Izabran je 1. novembra za inostranog člana SANU. Povelja o članstvu mu je uručena 9. aprila 2013. godine.

Posebnu plaketu 50. Disovog proleća dobio je u maju 2013. godine i tom prilikom je preveo pesmu "Možda spava" na nemački jezik, a rukopis poklonio gradskoj biblioteci u Čačku.

Takođe je i dobitnik nagrade Hajnrih Hajne.

Kurir.rs/Foto: Profimedia/EPA