Leonard Koen bio je kanadski kantautor i književnik. Počeo je da piše 1952, dok je njegova prva knjiga pesama “Let Us Compare Mythologies” objavljena u Montrealu 1956. Primljen u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine.
Preminuo je 7. novembra 2016. u 82. godini.
Jedna od njegovih najvećih hitova svakako je pesma "Pleši sa mnom do kraja ljubavi" (“Dance Me to the End of Love”) iz 1984. Prvi put ju je izveo Koen na svom albumu iz iste godine.
Pesmu su od tada snimili brojni umetnici i u 2009. godini je opisana kao "pesma na ivici da postane standard".
Ipak, iako je strukturirana kao ljubavna pesma, "Pleši sa mnom do kraja ljubavi" zapravo je inspirisana Holokaustom i nastala je nakon što se umetnik posvetio izučavanju Drugog svetskog rata i Holokausta.
Koen je odrastao u jevrejskoj poziciji i oduvek ga je, uz književnost i muziku, zanimala i religija.
Zato nije ni čudo što je jedna od najlepših pesama ovog umetnika inspirisana jevrejskim narodom odnosno njegovim stradanjem, navodi Istorijski zabavnik.
"Zanimljivo je kako je pesma počela, jer poreklo pesme, svaka pesma, ima neko zrno ili seme koje ti je neko stavio u ruke ili ti je svet stavio u ruke i to je razlog zašto je tako misteriozan proces pisanja pesme. Ali, ova je došla samo iz slušanja ili čitanja ili saznanja da je u logorima smrti, u blizini krematorijuma, u nekim od logora smrti, gudački kvartet bio primoran da svira dok se ovaj užas odvija, to su bili oni ljudi, čija je sudbina takođe bila ovaj užas. I oni bi svirali klasičnu muziku, dok su im drugovi ubijani ili spaljivani. Taj stih "Pleši sa mnom do tvoje lepote, uz goruću violinu" govori o lepoti postojanja i o njegovom kraju", ispričao je kasnije pesnik.
Osim što je postala planetarni hit pesma je danas nezaobilazna na repertoaru mnogih jevrejskih bendova koji je izvode u znak sećanja na milione stradalih.
STRAH DA GA NE UBIJE SRPSKI PISAC
„Moj prvi susret sa Leonardom Koenom je bio dosta zanimljiv. Završio sam bio prevod njegove knjige pesama ’Snaga robova‘ i smatrajući da je prirodno da ga upoznam, otišao sam na ostrvo Hidra, gde je boravio preko leta. Hidra je tada bila bez saobraćaja, bez struje i turista, obično selo. Pitao sam razne prodavce na obali za njega, ali niko od ljudi koji tu žive nije znao ko je u pitanju. Sećam se da sam ušao u prodavnicu u kojoj se u pozadini čula Koenova pesma, pitao za njega, a prodavac je rekao ’Pa, evo ga‘. Ti meštani godinama nisu znali da ovaj poznati Kanađanin provodi po pola godine na njihovom ostrvu, da tu živi. Lutajući tako po obali, ugledao sam ga kako sedi u kafani koja gleda na luku i obalu. Polako sam prilazio i — kako se to radi u susretima te vrste — upitno sam izgovorio ’Leonard Koen?‘, a on je ćutao dugo, toliko da je već bilo neprirodno… Brzo sam rekao ko sam, jer sam polako naslućivao o čemu je reč. Nekoliko meseci pre toga, u decembru 1980. u Njujorku je ubijen Džon Lenon i Koen mi je posle kazao da je bio siguran da sam jedan od onih koji je kod njega došao sa pištoljem…“.
Ovako je za Sputnjik svojevremeno književnik Vladislav Bajac, prvi prevodilac, izdavač i dugogodišnji prijatelj Leonarda Koena, opisao velikog umetnika.
O poslednjem albumu završenom neposredno pred smrt kritičari su već rekli da je testamentaran. I Vladislav Bajac smatra da sintagma iz naslova „Hoćeš da bude tamnije“ ujedno znači i „spreman sam, Gospode”.
"I mada su to njegove teme, smrt i Bog, u toj jednoj rečenici je rekao da je spreman. I kao što je i druge velike istine iskazivao u malo reči, probranih i tako komunikativnih, tako je uradio i s ovom, podseća Bajac i dodaje da je ipak vest o smrti koliko god bila očekivana, ipak i – metafizička. Svi mi mislimo da takvi ljudi žive večno i da nikad ne umiru. Ta dva odgovora, fizički i metafizički, dve su istine koje u Koenovom slučaju nisu krajnosti. One su jedinstvo suprotnosti, što je Leonard Koen u suštini i bio celog života“, smatra Bajac.
Kurir.rs/Piredio: P.L.
