Najnovije vesti

ISTORIJSKI PROPUSTI I GREŠKE U SENKAMA NAD BALKANOM 2: Najviše se ogrešili o kneza Pavla!
Foto: Aleksandar Letić

ISTRAŽUJEMO

ISTORIJSKI PROPUSTI I GREŠKE U SENKAMA NAD BALKANOM 2: Najviše se ogrešili o kneza Pavla!

Pop kultura

Druga sezona hit serije „Senke nad Balkanom“ ušla je četvrtu nedelju TV prikazivanja, a sve epizode je preko internet platforme EON publika već mogla da pogleda.

Kontroverzu su zbog same tematike u javnosti već izazvale ljubavne scene, a Draganu Bjelogrliću i njegovim saradnicima jedva smo uspeli da pronađemo i neku istorijsku grešku.

Dlaka u jajetu

foto: Aleksandar Letić

Radnja nastavka smeštena je u 1934. godinu i bavi se zaverom koja je prethodila atentatu u Marselju, ali i fragmentima Solunskog procesa. Od istorijskih likova u seriji pojavljuju se Ivan Meštrović, Josip Broz Tito, Mustafa Golubić i knez Pavle Karađorđević.

Autori su se u nastavku najviše ogrešili o kneza Pavla. U drugoj epizodi napravili su veliki propust i prikazali ga kao generala, a to ne odgovara istini.

Knez Pavle je bio u činu pukovnika, a 1933. je potpukovnik, ali u seriji nosi generalske bridž pantalone (generalske imaju dva lampasa - dve dekorativne crvene linije duž nogavica, op. aut.), a trebalo bi oficirske.

Viši čin Pavle dobija tek 1935. godine.

Kneza Pavla sjajno je odigrao Radovan Vujović, a u finalu sezone njegov junak prikazan je kao vladar iz senke. On nije donosio važne odluke 1933, već tek godinu dana kasnije, kad je postavljen za namesnika. Do smrti svoga brata od strica Aleksandra brinuo je o kulturnoj politici Kraljevine Jugoslavije. Tek ubistvom u Marselju, on je postao faktička vlast kao namesnik. I to može da se podvede pod grešku.

Kod Pavla se autorima potkrala još jedna greška. Njegov ađutant mora da ima vladarev monogram na epoletama. Knez Pavle je bio, takođe, pripadnik garde, što znači da monogram koji on ima na epoletama imaju i ađutanti kralja i svi drugi.

Greši i Holivud

Za komentar smo pozvali jednog od scenarista Dejana Stojiljkovića.

- U filmu „Gladijator“ ima više od 240 grešaka. Nijedna od uniformi nije tačna. U „Hrabrom srcu“ Škoti u to vreme nisu nosili kiltove. U filmu i seriji je to dopušteno. Ovo nije istorijska serija. Naravno da Kaluđer i Savković nisu sedeli u odboru za izgradnju spomenika Neznanom junaku - kaže Stojiljković.

Gaf

PERA ZIMI NOSI LETNJU UNIFORMU

Petar Živković u drugoj epizodi izlazi iz automobila i ulazi u Beli dvor u beloj uniformi usred zime. Bela uniforma je letnja uniforma, a i ne nosi šinjel zimi.

Ovo nismo znali

ŽIVKOVIĆ SADIO BANANE

General Petar Živković u prvoj sezoni serije hrani svog ljubavnika bananama. Ova scena nije slučajno završila u seriji. Po njegovom naređenju doneta je u Srbiju i posađena ova egzotična biljka.

Propusti u montaži

ZALUTALI ANTENA, KLIMA I REKLAMA RESTORANA

foto: Printscreen
foto: Printscreen

U drugoj sezoni „Senki nad Balkanom“ Novi Sad glumi Beč. U scenama snimanim u ovom gradu montražeri nisu uspeli da izbrišu logo restorana brze hrane. On je osnovan u Americi 20 godina kasnije. U jednom kadru vidi se i TV antena, a u poslednjoj epizodi reklama, klima-uređaj i „mini-moris“.

REKORDERI TEŠKO JE NADMAŠITI NEMANJIĆE ŠTAMPANE KNJIGE, MALINE I KUKURUZ

„Senke nad Balkanom“ su serija bez ijedne greške kad ih poredimo s „Nemanjićima“. Nabrojaćemo vam samo veće propuste.

Stefan Nemanja je prilikom dolaska u Niš imao tridesetak godina, a u seriji je prikazan gotovo kao starac od šezdesetak.

Kulin-ban nikako nije mogao biti vršnjak Stefana Prvovenčanog.

Za krst časni i slobodu zlatnu, izgovara Stefan Nemanja iako taj poklič nastaje u 19. veku.

foto: Nebojša Mandić

Stefan Nemanja sa sinovima užina usred bitke.

Veliki župan ima problema s čukljevima.

Lik Bogoljuba Mitića u jednoj epizodi jede cicvaru nekoliko vekova pre nego što je kukuruz donet u Evropu.

Stefan Prvovenčani nutka papskog izaslanika malinama. U Srbiji malina je počela da se gaji 1880. godine, prvo kao ukrasna biljka, a robna proizvodnja počela je tek oko 1920.

foto: Printscreen

Vizantijsko carstvo je istorijski termin koji se koristi kako bi se opisalo helenizovano Rimsko carstvo iz doba pozne antike i srednjeg veka. Naziv Vizantija nastao je u 16. veku zahvaljujući zapadnoevropskim humanistima, pa Nemanjići u 12. veku svakako ne bi mogli da koriste ovaj termin, već bi govorili Romejsko carstvo.

Papa ima štampane knjige, iako su one nastale tek u 15. veku.

(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto:Aleksandar Letić)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...